Majka prethodnih saznanja jeste istorija prošlosti, a sadašnjost je majka istorije budućnosti, u oba slučaja što se kuso rodi, kuso i ostade. Poimanje pojedinca o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, jeste njegov lični odnos prema životu, na šta svako ima pravo da kreira svoje mišljenje, stav i pogled na svet. Ta različitost od postanka sveta, isti pokreće napred – nazad, levo – desno, dajući svetu dimenziju kretanja i njegovog menjanja, u kretanju iz prošlosti ka budućnosti. Niko od nas zasigurno nije idealan, što opet ne daje pravo nikom da sputava nekoga u njegovom odnosu prema stvarnosti, o čemu sud uvek donosi istorija budućnosti.
Živeti danas u Srbiji, nije ništa manje opuštenije ili mirnije, u odnosu na bilo koji deo Srbije u istoriji. Srbija danas prolazi kroz svoju vremensku distancu, u kojoj će ostati upamćena po jednoj osobi koja je na funkciji Predsednika Srbije, uspela da organizuje kriminalnu grupu za vršenje krivičnih dela protiv ustava sopstvene države. Pored toga, ta ista osoba, uspela je da sebi podredi svu državnu vlast i kriminalne strukture u državi, stavljajući se istima na čelo kao mafijaški vođa objedinjene mafijaške vlasti i kriminalnih struktura. Podršku tom bolesnom umu, značajno su dali nosioci državne vlasti, kojima je prioritetan zadatak da štite ustav Srbije, njen suverenitet i integritet. S obzirom da je tim kriminalnim delom država srozana na nivo autokratskog postupanja jednog lica, tu se stvorio prostor za mnogo drugih pojedinaca, koji će zarad mrvica svoje sebičnosti, zaboraviti na državu, narod i njegov opstanak, već će potrčati da maksimalno podaju sebe autokratskom gospodarenju nad svojim umom.
Činjenica jeste da se u takvom stanju države, na nju najviše pozivaju oni koji je izdaju. Ti će sebi olako dati pravo da svakog, ko smeta takvoj vladavini, zalepe etiketu pojedinca, grupe ili organizacije, koja nešto radi protiv države, koja sprema državni udar. Neki od njih će reći da su produžena ruka UDBE, BIA ili kako god zvali organ koji je ustavom i zakonom zadužen za čuvanje poretka i sistema vlasti u državi. Takvi se na žalost građana, stavljaju na stranu autokrate, ubice, bolesnika ili tiranina, koji je državu preuzeo u svoje ruke jer oni tu vide neki svoj interes, benefit ili minornu korist, s obzirom da je čovek kvarljiva roba i da se u većini svog života vodi sitnim zadovoljstvima i potrebama. Uvezanosti svih tih organa, organizacija i pojedinaca, ima svoj prioritet da čuva svog gospodara jer sa njim postaju deo organizovane grupe koja vrši krivična dela protiv naroda i države.
U takvom poimanju stvarnosti veoma je teško biti pojedinac, grupa ili organizacija, koja će javno skrenuti pažnju javnosti da je neko već izvršio državni udar i da mnogi u sadejstvu rade protiv države i naroda. U takvim se okolnostima stvara front i ratno poprište, na kom se iz dana u dan jasno raspoznaju strane u sukobu. Prvo se ide sa ignorisanjem svih onih koji upiru prst u izvršioce državnog udara, a kada se to već malo razglasi, tada je važno udarati po svakom ko govori držite te neprijatelje naroda i države, držite te izdajnike jer su oni tada ugroženi, ne država i narod, oni su sebi najvažniji. S obzirom da je narod uvek u većini, da na početku te borbe može biti zaveden, kako vreme prolazi i izvršioci državnog udara sa saradnicima postaju sve vidljiviji, dolazi do njihovog povlačenja, skrivanja i spašavanja žive glave.
Narod se može neko vreme obmanjivati ali ne dovoljno dugo da se sačuvaju tragovi zločina počinjenog prema njemu jer vreme je faktor spoznaje, razotkrivanja i presude svakom zločincu za njegov zločin, pre ili kasnije. Cerski Pokret Srbije, kao deo istorije budućnosti Srbije, nije ušao u borbu i razotkrivanje izdajnika Srbije, sa ciljem odustajanja, povlačenja pred ološem koji se nakotio u vreme zla koje vodi Srbiju, već da u toj borbi osvesti narod i povede u pobedu nad zlom. Zlo nikada nije i neće vladati dugo nad osnovnom potrebom srpskog naroda da se bori za svoju slobodu i dostojanstvo. U toj borbi biće teško ali ko nije spreman da se u nju upušta, da daje svoj maksimum, može da ćuti, pomogne koliko može ili ne odmaže zbog svog straha, sebičnosti ili potrebe prvo bude na strani tiranije, a kasnije da proba preći na stranu naroda jer to može biti ali ne znači da će glava ostati na ramenu.
Davno je rečeno da slobodu narodu niko nikada nije poklonio već da se svaki narod za nju morao sam izboriti. Uvek je bilo, jeste i biće bolesnika, tiranina, ološa i rđavih ljudi. Neki će sebe skrivati iza božje promisli, neki će se na boga pozivati, neki će se tiranina i njegovih slugu plašiti, što je ljudski, do donekle razumno ali je nerazumno pokušavati biti kamen u ruci jednih, kojim će se oni bacati na one druge jer taj kamen odmah nakon bacanja mora negde pasti. Možda će nešto oštetiti, razbiti ali za sigurno će pasti i postati predmet za šutiranje ili ugradnju u temelje nečeg novog što se započinje graditi. Ko to zna i ko će znati jer kada bi se sve znalo šta će biti, niko se ni zašta ne bi pitao, ne bi preduzimao, a život bi bio monoton i bez potrebe da se neke životne faze regulišu revolucionarnom promenom.
Revolucija je evolucija života čoveka iz jednog nivoa u viši ili niži nivo, što sve zavisi šta je postavljeno kao cilj te revolucije. Ako se za cilj revolucije postavi prelaz iz autokratskog u građansko demokratsko društvo, on će od strane autokratskog aparata biti gušen do tačke pucanja, do koje će narod veoma brzo dovesti, sa mnogo većim izgledima da proglasi pobedu u toj revoluciji. Onoj drugoj strani tada ostaje poraz i nada da narod bude blag u njihovom kažnjavanju za učešće u državnom udaru i pokušaj privatizacije države, kao osnov za lično bogaćenje i dovođenje naroda u status podređenosti, najamne snage, žrtve bolesnog uma, pohlepe i nedosanjanih nadanja. Budi na pravoj strani, da sutra ne kriviš druge za svoje stradanje.
