Srbija se unazad deset godina nalazi na svojoj stranputici, kojom je gura lice koje se greškom našlo na mestu predsednika Srbije. To lice je sebi očigledno dalo zadatak ili je isti dobilo od nekoga, da Srbiju uništi po svakom osnovu. Najmanje deset godina, to lice intenzivno, planski i organizovano radi na uništenju svega u Srbiji, a paralelno sa tim unosi razdor među građanima i na sve načine nastoji da očuva svoj brend velikog izdajnika u liku državnika. To lice se u mnogome može identifikovati u osobi za koju postoje osnovi sumnje da stoji iza više ubistava u Srbiji, a koje slobodno šeta jer je uspelo da svu vlast podredi sebi i da uguši svaku normalnost u sistemu vlasti Srbije, koja se cela podredila njemu i njegovim interesima.
U takvom stanju stvari, nije ni malo bilo teško organizovati kriminalnu grupu za vršenje krivičnih dela protiv Ustava Srbije, kao i svih drugih dela koja bi tako bolesnom licu pala na pamet. Članovi te grupe, postala su lica na visokim državnim položajima, kojima je vlast takođe duševna hrana, a moć koju ona daje, mogućnost za izlaz iz anonimnosti, nebitnosti i lečenja kompleksa niže vrednosti. Tako je ubijen svaka normalnost u sistemu vlasti, a na pijedestal vlasti stavljeni su kriminal, neodgovornost, nemoralnost, korupcija i totalno beščašće. Kriminalci su postali idoli mladima, prostitutke državne službenice, a bolest pedera i lezbejki prikazana je kao pravo svake budale da može biti u vlasti.
Vremenom su građani ogluveli na normalnosti, postali su slepi svoje stvarnosti, nemi da išta kažu u odbranu časti i dostojanstva Srbije, a onda eksplozija. U vremenu stradanja građani su probuđeni krikom studenata, koji više nisu mogli biti deo te nastranosti u vremenu življenja, zbog čega su morali da upale sva svetla i krikom dozovu sve koji su živeli u svome transu, da je Srbija na izdisaju i da se nešto mora pod hitno učiniti za njen spas, za spas budućnosti u kojoj studenti ne žele biti statisti u filmu ludaka koji kreira realnost po svojoj izopačenoj viziji svog bitisanja i poimanja života. Taj ludak je nastavio da kreira svoju stvarnost u cilju opstanka, bez obzira na sve drugo što se oko njega dešava. Tome se mora reći dosta.
Da bi se prekinuo film koji režira ludak u svom ludilu, pod hitno je potrebno da studenti i svi drugi građani koji sebe smatraju normalnim, pojačaju svoj krik, sa kojim moraju probuditi i dozvati pameti tužilaštvo i sud, koji ako nemaju po čemu, onda moraju početi da postupaju po podnetoj krivičnoj prijavi i njenoj dopuniKTR 14757 i pod hitno uhapsiti tog ludaka, sa svim njegovim saradnicima jer se ne sme dozvoliti da naručilac tuđih ubistava, šeta slobodno i smišlja nova svoja nedela, zaklonjen i zaštićen iza paravana vlasti. Lanac zločina se mora prekinuti, ne ćutanjem i okretanjem glave od činjenica, već jasnim sagledavanjem realnosti koja nas šamara svakoga dana, a pojedinci jedino što rade, okreću drugi obraz, opet i opet.
Ne sme se dozvoliti tom ludaku da poštuje Ustav kada to njemu odgovara, da vaspostavlja sebi nove sluge i da on nudi rešenja u formi dijaloga između podeljenog društva, koje se našlo na dve strane nepremostivog dubokog kanjona. Za izlaz postoji jedno jedino rešenje. Svi oni koji su vrisnuli, svi oni koji jasno vide stanje u kom se Srbija nalazi, moraju stati jedni pored drugih, odlučni da Srbiju spasu od dalje propasti. Studenti imaju svoje dekane, rektore, prorektore, asistente, probuđene građane, a svi zajedno moraju i mogu među sobom izabrati dovoljan broj časnih, odgovornih i Srbiji odanih rodoljuba, koji će hrabro ući u čišćenje Srbije od nagomilanog smeća u političkom životu. Prelazna vlast postala je neminovnost i jedini spas za Srbiju, za koju ne postoji ni jedna druga opcija jer bi sve drugo bilo produžetak agonije i davanje veštačkog disanja ludaku i ubici na samrti.
Srbija se mora suočiti sa sobom i shvatiti da je pitanje opstanka ili nestanka. Svaki novi dan u kom će onaj ludak odlučivati o bilo čemu jeste samrtni udarac Srbiji, što se ne sme dozvoliti jer Srbija u tom slučaju umire. Umiranjem Srbije umire i ludak koji je njen ubica jer za njega sigurno nema života. Ubiće ga neko drugi ako građani Srbije nisu spremni i sposobni da ga uhapse, zatvore i leče od ludila, kako bi se na njegovom katastrofalnom primeru mogla izvući pouka za budućnost, da više nikada neki ludak ne može i ne sme doći u situaciju da bude u vlasti i odlučuje o životu Srbije. Građani Srbije imaju istorijsku priliku da pokažu da su dostojni časnih, hrabrih i Srbiji odanih predaka, kako bi buduće generacije imale sa kim da se takođe ponose u vremenima istorije budućnosti Srbije.
Za svakog ko to nije uspeo da shvati, a posebno onaj ludak koji ne može da shvati da Srbiji ne treba novi Apis, koji će sa terase bacati njega mrtvog na pločnik, mora se naglasiti da Srbiji treba jedan razuman glas, koji će pokazati put kojim Srbija treba ići. Taj put vama svima ovde iznosimo, tražimo i zahtevamo da probudimo jednog tužioca, jednog sudiju, da ih podržimo da rade svoj posao za koji primaju platu i da spasemo Srbiju od ludaka, budućnost od stradanja, život od smrti, nadu od beznađa i sve nas od vremena u kom nećemo imati kontrolu svojih postupanja jer ćemo biti prinuđeni da se borimo za sopstveni opstanak. U pamet se Srbi ako vam je do budućnosti stalo barem malo.
