Srbija kakvu neću
Kako koji dan prolazi u Srbiji, koja se savija pod težinom mafijaške vlasti, oličene u liku njenog šefa, inače lica koje se predstavlja kao predsednik svih građana, postaje sve gore i nepodnošljivije. Podeljena Srbija, na one koji bezrezervno podržavaju bolesnog šefa mafije, ne državu jer o njoj tek pojma nemaju, već jednog kriminalca i bolesnika, koji je uspeo da Srbiju razbije iznutra, što je san svakog neprijatelja Srbije. Sa druge strane se nalazi većina građana, koji su svesni izdaje, zaduženja, budućnosti i propasti koja preti Srbiji. Tu većinu čini ogromnih 75 % glasačkog tela, kako onih koji su glasali protiv mafije na vlasti, tako i onih koji apstiniraju od glasanja jer ne shvataju koliko je to važno za zdravlje i opstanak društva i države. Mafijaška vlast sa svim svojim satrapima ima podršku blizu 25 % glasačkog tela, ali je nasilnim državnim udarom svu vlast u državi podredila onom bolesniku, čuvajući i braneći njega jer su svi oni svesni svojih neizvesnih sudbina dan posle njega.
Kako napisa jedan junak sa društvenih mreža ,,Jedan metak i jedan vrhunski snajperista bi mogli da u Srbiji reše sve!!!“ što javno objavi i mafijaško-gebelsovsko glasilo, verovatno svesni situacije da se na taj način svi oko tog jednog žrtvenog jarca, mogu osloboditi njegovog tereta i pritisaka da moraju da podržavaju njega i sve ono što on predstavlja. To je već dobar pokazatelj koliko je pojedinac postao teret svima u Srbiji, koja vapi za rešavanjem svih problema. Istini za volju, nismo pristalice takvog rešavanja problema i ako je ono ponekada lekovito i korisno za državu i društvo jer svaka država ima krivična dela kojima se propisuje i uređuje sistem. To još uvek poseduje i Srbija, bez obzira što je šef mafijaške vlasti istu privatizovao nasilnim državnim udarom. Zato Srbiju moramo vratiti u ustavno-pravni sistem i uhapsiti tog bolesnog pojedinca koji je oteo državu, a na sudu dokazati sva dela koja je počinio i doneti po zakonu zasnovanu presudu jer taj bolesnik treba anarhiju, u kojoj će on biti zakon i država, a građanima treba ustavno-pravni sistem nazad, u kom će postojati odgovornost za svakog, pa i za neku džukelu koja se drzne da od građana otme državu.
U svojoj nakani da uništi državu, takvi bolesnici teže podeli društva u svakom segmentu života i postojanja. Tako se sada ministru policije, onom istom kog su izdali i okrenuli mu leća pre nekih dvadeset šest godina, obraćaju pojedinci iz penzionerskih fotelja, podržavajući pendrečenje građana i nudeći sebe kao pojačanje. Da to su oni koji su svojevremeno po ulicama tukli tadašnju mladost u liku otporaša, a onda su nakon promena u vlasti, koje su usledile, ljubili ruke i bili zaštitnici tih otporaša ili terorista, kako ih je u to vreme zvao sadašnji ministar policije, a tadašnji portparol crveno-crne veštice ili komunističko-radikalske bande na vlasti. Sutra će ponovo ljubiti ruke studentima, koji se danas bore protiv istih komunističko-radikalskih fukara jer se radi o klasičnim poltronima, koji iz čistog koristoljublja postaju navijači onog ko je važan, ko je na vlasti, od kog mogu imati mrvicu koristi za sebe jer oni nisu sposobni da budu svoji, da imaju svoje ja, da racionalno misle i razmišljaju o tome da se Srbija nalazi na ivici građanskog rata.
Potreba uništenja države i društva dovela je do strašnih podela, u kojima se na jednoj strani nalazi otac, na drugoj sin, na jednoj je muž, na drugoj supruga, na jednoj je patriota, na drugoj je izdajnik i neprijatelj, na jednoj je naš veteran, na drugoj je njihov veteran, na jednoj je naš novinar, na drugoj je njihov, na jednoj je naš jutjuber, na drugoj je njihov, na jednoj su naši studenti koji šetaju bez vođe, na drugoj su njihovi studenti koji uče pod skutima vođe, na jednoj su policajci, vojnici i svi oni koji su podobni njima, na drugoj policajci, vojnici i svi oni koji nisu lojalni njima već su na bilo koji način iskazali simpatije nama, a zbog čega moraju biti zamenjeni, sklonjeni, uprljani, provučeni kroz blato radikalsko-fašističke mašinerije, sve zarad opstanka jednog. Da, na žalost svih nas sa jedne i druge strane, postoji samo jedno lice na funkciji predsednika Srbije, koje je glavni generator svih podela i nesreća koje su zadesile Srbiju jer on je jedan, nema naš i njihov, on je sinonim nesreće, a kao takav oko sebe okuplja samo nesrećne, te zato može biti samo njihov ali nikada i naš. Verovatno iz tih razloga ima potrebu svakodnevnog držanja pažnje svojih sledbenika o svim temama u koje se on navodno razume jer je sve podredio sebi.
Da bi svako od nas normalnih sačuvao zdrav razum, moramo biti svesni da sve prolazi u vremenu trajanja, da sve ima svoj početak i kraj, a njihov kraj je jako blizu, zbog čega ne treba preterano gubiti razum. Sve dolazi na svoje mesto u vremenu i na mestu, gde je to negde predodređeno, kao što je njima predodređen nasilan i bolan kraj jer takav ološ ne zaslužuje ničiju empatiju ili sažaljevanje s obzirom da su imali skoro četrdeset godina da shvate šta je to život, država, narod, odgovornost, čast, moral ili poštenje. Kako to pojedini magarci među njima nisu i neće da shvate, ostaje da se nadamo onom snajperisti ili trunci razuma u glavama tih magaraca, pre nego što se pomlatimo međusobno, kao rezultat uznapredovale bolesti u glavi šefa mafije, koja preti da eksplodira u trenutku eha, kao spasenje ili stradanje za Srbiju, zavisno od strane ugla gledanja. Dajemo prednost razumu ali se spremamo za borbu do istrebljenja jer se korov uvek mora sav počistiti, da bi smo imali lepu baštu i pogled u budućnosti.
