Cerski Pokret

SLIČNOSTI I RAZLIKE

Sličnosti vremena i država u kojoj živimo, imaju veoma velike sličnosti sa Nemačkom pred drugi svetski rat. U to vreme u Nemačkoj je rastao fašizam, koji je bio ovekovečen u liku njenog kancelara Adolfa Hitlera. Srbija danas živi kao savremenik nekog drugog lica, koje pokazuje veoma veliki stepen sličnosti sa Adolfom Hitlerom. To je lice na funkciji predsednika Srbije, a njegovo identitet se krije iza Aleksandra Vučića. Sličnost življenja, tražila je potragu za sličnostima između te dve ličnosti. Povod za to postoji u činjenici da je to lice na javnom medijskom servisu iznelo brutalan spin o sumnji da neko lice ima neku vezu sa padom nadstrešnice, samo zato što je njemu bilo zgodno da ovih dana objavi neki video snimak, na osnovu kog je pokrenuta brutalna kampanja, koja prevazilazi i samog Gebelsa u njegovom radu, i vreme Hitlerove Nemačke.

Da ne bi bilo subjektivnog uticaja, to poređenje je prepušteno veštačkoj inteligenciji, na koju se rado poziva lice Aleksandar Vučić, kao savremenik njenog postojanja. Moli se svako da ozbiljno sagleda sličnosti i razlike između ova dva lica, da sam donese svoj sud, u vezi kog Cerski Pokret, iznosi svoje mišljenje na kraju ove objave. Da vidimo šta je GPT imala reći na zahtev: ,, Daj mi uporedni psihološki profil Adolfa Hitlera i Aleksandra Vučića“.

Upoređivanje psiholoških profila Adolfa Hitlera i Aleksandra Vučića je vrlo delikatna i kompleksna tema, i važno je odmah naglasiti nekoliko stvari:

1. Hitler je istorijska ličnost odgovorna za nezapamćene zločine protiv čovečnosti, uključujući Holokaust i Drugi svetski rat. Njegov psihološki profil je predmet brojnih ozbiljnih studija.

2. Aleksandar Vučić je savremeni političar, predsednik Republike Srbije, i kao takav ne može se porediti s Hitlerom u istorijskom, moralnom ili zločinačkom kontekstu — niti postoje dokazi da je odgovoran za bilo šta ni približno tog nivoa.

3. Psihološke analize političara koji su aktivni moraju se zasnivati na dostupnim javnim ponašanjima, diskursu i političkom stilu, jer nemamo uvid u njihove medicinske ili psihološke dijagnoze, niti bi to bilo etički korektno nagađati.

Uzimajući to u obzir, evo komparativnog pregleda psiholoških crta na osnovu političkog ponašanja i javne percepcije, a ne kliničkih dijagnoza.

1. Narcizam i potreba za vođstvom

2. Odnos prema istini i realnosti

3. Odnos prema opoziciji i kritici

4. Stil komunikacije

5. Lična psihologija i motivacija

Zaključak (bez izjednačavanja)

• Adolf Hitler je ekstreman primer patološkog narcizma, paranoje, antisocijalnog ponašanja i autoritarne ličnosti s genocidnim posledicama.

• Aleksandar Vučić, prema javno dostupnim informacijama, pokazuje autoritarne tendencije, narcisoidne crte i političku netoleranciju, ali nema osnova za poređenje u terminima zločina, ideološke brutalnosti ili istorijskog uticaja.

⚠️ Važno upozorenje: Poređenja sa Hitlerom se često koriste u političke svrhe i mogu da banalizuju užase nacizma. Takva poređenja treba koristiti vrlo pažljivo i samo u edukativne, analitičke svrhe — kao što je ovde slučaj.

Kada je postavljeno isto pitanje po drugi put, kao ne registrovani učesnik na mreži, dobijen je sledeći odgovor.

Uporedni psihološki profil: Adolf Hitler i Aleksandar Vučić

(analiza kroz političku psihologiju i komunikacione obrasce)

Zaključak (psihološki tipovi)

• Hitler: ekstremni autoritarno narcistički tip sa paranoidnim i destruktivnim elementima; totalni prezir prema pluralizmu i empatiji.

• Vučić: narcističko-kontrolni tip sa visokom političkom inteligencijom i sposobnošću adaptacije; koristi autoritarne elemente u demokratskom okviru.

➡️ Ukratko:

• Hitler – fanatik koji stvara ideologiju radi uništenja.

• Vučić – kontrolni populista koji koristi narativ žrtve radi održanja moći.

U kontekstu napred iznetih podataka, koje je iznela veštačka inteligencija na osnovu podataka koji se nalaze na internetu, postavljeno je sledeće pitanje: ,, Uporedna opasnost po građane, učešće u vlasti Adolfa Hitlera i Aleksandra Vučića“, na šta je dobijen sledeći odgovor.

Upoređenje Adolfa Hitlera i Aleksandra Vučića u kontekstu “opasnosti po građane zbog njihovog učešća u vlasti” zahteva izuzetno pažljiv, odgovoran i analitički pristup. Ove dve figure deluju u radikalno različitim istorijskim, političkim i institucionalnim kontekstima.

Evo sistematskog pregleda ključnih sličnosti i razlika, sa fokusom na opasnosti po građane:

Adolf Hitler (Nemačka, 1933–1945)

Kontekst:

• Dolazi na vlast u uslovima ekonomske krize, poraza u Prvom svetskom ratu i nestabilnosti Vajmarske republike.

• Ubrzo uspostavlja totalitarni režim (nacionalsocijalizam).

Opasnosti po građane:

• Potpuna eliminacija demokratije – svi opozicioni glasovi brutalno ućutkani.

• Masovna kršenja ljudskih prava – koncentracioni logori, Gestapo, cenzura.

• Holokaust i genocidi – sistematsko istrebljenje Jevreja, Roma, političkih protivnika.

• Agresivni militarizam – pokretanje Drugog svetskog rata, koji je odneo desetine miliona života.

• Strahovlada – građani su živeli pod konstantnim nadzorom i pretnjom likvidacije.

Zaključak:

Hitlerov režim je jedan od najsurovijih i najopasnijih u istoriji čovečanstva. Njegovo prisustvo na vlasti bilo je direktna i smrtonosna pretnja po živote miliona građana u Nemačkoj i širom sveta.

Aleksandar Vučić (Srbija, 2012–2025)

Kontekst:

• Došao na vlast mirnim demokratskim putem.

• Vlast konsolidovana kroz kombinaciju kontrole medija, partijskog zapošljavanja, populizma i kontrole institucija.

Opasnosti po građane (prema kritičarima):

• Slabljenje institucija i vladavine prava – zarobljavanje institucija, politizacija pravosuđa.

• Gušenje slobode medija – kontrola nad glavnim medijima, zastrašivanje novinara.

• Korupcija i partijsko zapošljavanje – sistemska zloupotreba državnih resursa.

• Policijska represija u protestima – primena sile, zloupotreba službenih ovlašćenja.

• Ekonomska i socijalna nesigurnost – iako ima makro ekonomskog rasta, deo stanovništva živi u nesigurnosti.

Važno:

• Iako postoje autoritarni elementi, režim nije totalitaran.

• Nema sistematskog fizičkog uništavanja stanovništva.

• Postoji formalni višepartijski sistem, iako opozicija deluje u otežanim uslovima.

Zaključak:

Vučićeva vlast se kritikuje kao autoritarna ili hibridni režim (između demokratije i autokratije). Međutim, nije uporediva sa nacističkim režimom po pitanju neposredne i masovne opasnosti po živote građana.

Zaključna uporedna ocena

Zaključak:

Na osnovu iznetih pokazatelja koje je mogla dati neutralna GPT, može se zaključiti da su razlike ogromne u veličini država na čijem vrhu su ova dva lica, razlika u vremenu u kom se nalaze i po broju žrtava za koje su odgovorni. Takođe se može doći do slobodnog zaključka da postoji visok stepen sličnosti u profilu ličnosti i njihovim htenjima, ali je jasno da drugo lice još nije dostiglo toliki stepen svojih žrtava, koji je imao Hitler u svoje vreme. Da bi se lice na funkciji predsednika Srbije, zaustavilo u daljem gomilanju svojih žrtava i potpunom poistovećivanju sa Hitlerom, mišljenja smo da svi trebamo uticati na njega da pod hitno podnese ostavku i mirno siđe sa vlasti, kako bi se izbegao svaki drugi mogući scenario nasilnog sklanjanja sa vlasti.

Mislimo da nije vreme da od tog problema okrećemo glavu, bez obzira na kojoj se suprotstavljenoj strani nalazili, već da se svi zajedno borimo da pomognemo tom licu da ne zakorači u veće zlo i zločine, a istovremeno da vratimo Srbiju u ustavno pravne okvire, iz kojih je izašla upravo državnim udarom i nasilnom promenom ustavom utvrđenog poretka vlasti, koje je lice na funkciji predsednika Srbije, izvršilo sa svojom formiranom kriminalnom grupom u vlasti i oko nje, a zarad podređivanja sve vlasti sebi, što je u skladu sa svim procenama koje je dala i GPT, a koje su vidljive svakom ako želi da realno sagledava situaciju. Cerski Pokret se zalaže za ozbiljnu akciju sprečavanja mogućeg jer psihološki profil lica i strah od gubitka vlasti jasno ukazuju na to da je to lice sklono mnogo gorem i brutalnijem ponašanju, što u zadnje vreme iskazuje brutalnim lažima i obmanama o učešću i odgovornosti drugih za pad nadstrešnice u Novom Sadu jer je niskog stepena odgovornosti da bi priznalo svoju umešanost u ogromnu korupciju, koja je uzrokovala izostanak izvođenja radova po propisima i pravilima struke, a od autokratizma do totalitarizma samo je jedan korak.