Mafija
Mafija! Šta je to? Predsednik Republike Srbije nema zakonsku ulogu organa krivičnog gonjenja niti formalno ovlašćenje da vodi istrage, kvalifikuje krivična dela ili zvanično saopštava činjenice iz krivičnih postupaka u ime nadležnih organa. To proizlazi iz podele nadležnosti u srpskom ustavnom i krivično procesnom sistemu. Relevantni propisi koji to regulišu, jesu Ustav Republike Srbije, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o policiji. Ustavni položaj predsednika naznačen je u tome što on treba da predstavlja državu, proglašava zakone, predlaže mandatara, vrhovni je komandant Vojske Srbije, ali pri tome on nije organ krivičnog gonjenja, nije deo sudske vlasti, nije javni tužilac, nije rukovodilac policijske istrage.
Po ustavnom principu podele vlasti, sudska vlast je odvojena, javno tužilaštvo je samostalno, policija postupa po zakonu i pod nadzorom tužilaštva. Nadležan za saopštavanje o krivičnim delima, u praksi i po zakonu jesu policija koja daje ograničena obaveštenja, javno tužilaštvo koje vodi pred istražni i istražni postupak, sud koji odlučuje o krivici. Zvanična javna saopštenja o izvršenim krivičnim delima daju, javni tužilac, portparol tužilaštva, MUP, načelnik PU, sud ili ovlašćena službena lica, koja su imenovana i određena za iznošenje javnih saopštenja. Predsednik Republike nije naveden kao procesni subjekt u Zakoniku o krivičnom postupku. Zašto predsednik ne bi trebalo da komentariše nečiju krivicu ili izvršenje krivičnih dela, postoji više pravnih principa, kao što su pretpostavka nevinosti. Svako se smatra nevinim dok se pravnosnažno ne osudi. Ako predsednik javno označi nekoga kao kriminalca, tvrdi da je delo dokazano, najavljuje ishod postupka, onda to može biti u koliziji sa pretpostavkom nevinosti, pravom na pravično suđenje.
Nezavisnost policije, tužilaštva i sudova, postoji u državi koja nije organizovana po mafijaškom principu organizacije i funkcionisanja, po čemu Predsednik nema ovlašćenje da naređuje hapšenja, vodi istrage, usmerava tužioce, odlučuje o dokazima. Javno komentarisanje konkretnih postupaka, od strane Predsednika ili nekog drugog lica u političkoj vlasti države, jasno ukazuje na osnove sumnje da je to lice na vrhu piramide kriminalne bande ili mafijaške organizacije, koju je formiralo i neposredno sa njom rukovodi, kao što se to moguće dešava u Srbiji, a može se tumačiti kao politički pritisak, uticaj na pravosuđe, prejudiciranje postupka. Razlika između političke i pravne izjave, sastoji se u tome što Predsednik može politički govoriti o kriminalu, tražiti borbu protiv mafije i kriminala u državi, komentarisati bezbednosnu situaciju, ali nije zakonski ovlašćen da daje procesne kvalifikacije, objavljuje detalje istrage, predstavlja zvanične dokaze, saopštava krivicu umesto suda ili tužilaštva.
Predsednik države može davati informacije kada prenosi informacije dobijene od službi bezbednosti, kada govori kao politički funkcioner, kada saziva sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. Međutim to nije isto što i formalno procesno saopštenje na svojim javno organizovanim konferencijama za medije jer njegove izjave nemaju status tužilačkog ili sudskog akta. Potencijalne pravne posledice sadrže se u tome što ako javni funkcioner prejudicira krivicu ili iznosi poverljive podatke, može se postaviti pitanje povrede prava osumnjičenog, uticaja na pravično suđenje, političke i eventualno druge odgovornosti. U praksi se to najčešće rešava političkom kritikom, reakcijama advokata, medijskim i ustavnopravnim polemikama, što je sve izostalo u Srbiji, a mnogo ređe krivičnim postupcima. Evropski standardi traže da sud za ljudska prava naglašavaju da državni funkcioneri moraju paziti da javnim izjavama ne predstave lice kao krivo pre presude, ne utiču na nezavisnost sudskog postupka, ne naruše pravičnost procesa.
Da li predsednik može biti krivično odgovoran? Teoretski DA, kao i svaki građanin, ali ako postoji funkcionalna i politička zaštita, praktično je veoma teško pokretati takve postupke dok traje mandat. Odgovornost može biti politička, ustavna, građanska, eventualno krivična. Ustavna i politička odgovornost propisana je u Ustavu, po kom predsednik može biti razrešen ako povredi Ustav. Taj postupak uključuje Narodnu skupštinu, o čemu ima odlučivanje i Ustavni sud Republike Srbije. U praksi je to veoma retko i politički komplikovano. U Srbiji ne postoje česte javne rasprave kada o tome što visoki funkcioneri komentarišu istrage, unapred govore o krivici, predstavljaju dokaze preko medija. Advokati tada često tvrde da je povređena pretpostavka nevinosti, da postoji politički uticaj, da je ugroženo pravično suđenje. Međutim sudovi retko direktno sankcionišu političke izjave, posledice su uglavnom političke i medijske.
Kada se desi da Predsednik, suprotno Ustavu i Zakonima, počne da odlučuje o svemu, da vrši funkciju tužilaštva, sudova, zakonodavca, da sebi daje za pravo da sublimira zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, onda se mora jasno reći da postoje osnovu sumnje da je lice na funkciji Predsednika Srbije, sa nekom organizovanom kriminalnom grupom, izvršilo državni udar, nasilnom promenom ustavom utvrđenog sistema vlasti i svu vlast u državi podredilo sebi. Za takvo delo je predviđena kazna zatvora od najmanje 15. godina, a time je ostvaren pravni osnov za nepostojanje imuniteta, koji to lice ima, što ispunjava uslove za građansko hapšenje tog lica. Ostaje još jedino da država ima jednog tužioca ili policajca, kom će građani takvo lice predati. Do tada je država u problemu.
Ključna pravna poenta jeste da Predsednik Republike Srbije, NIJE organ krivičnog gonjenja, ovlašćeni tužilac, procesni subjekt po ZKP, lice koje vodi istragu, organ koji utvrđuje krivicu. ZATO njegove izjave o izvršenim krivičnim delima, imaju politički karakter, nemaju formalnu procesnu snagu, ne mogu zameniti saopštenje tužilaštva ili suda. U srpskom krivičnom pravu „Šef mafije“ nije poseban zakonski termin, ali više instituta može da se primeni na lice koje organizuje kriminalnu grupu i učestvuje u prikrivanju krivičnih dela ili učinilaca. Ključni pojmovi kao što su organizovana kriminalna grupa, saučesništvo, pomaganje učiniocu posle izvršenog dela, prikrivanje dokaza, sprečavanje dokazivanja, pranje novca, zločinačko udruživanje, nameću se sami od sebe i vezuju za instituciju Predsednika Srbije, kao lica koje se u javnom pojavljivanju i govoru, postavlja kao vrh neke kriminalne strukture, u čije ime u mnogome utiče na određena izvršena krivična dela, osumnjičena ili osuđena lica.
Organizovana kriminalna grupa, koju srpski zakon posebno tretira kao organizovani kriminal, postoji kada neko rukovodi kriminalnom grupom i političkom vlašću u isto vreme, čime sebe izjednačava sa pojmom „šef mafije“ u kolokvijalnom smislu, zbog čega je odgovornost teža nego za običnog učesnika. Tipično se primenjuju dela kao što su udruživanje radi vršenja krivičnih dela, organizovanje kriminalne grupe, navođenje drugih na izvršenje, pomaganje posle izvršenja dela. Vođa tako organizovane sprege političke vlasti i organizovane kriminalne grupe ili više njih, može odgovarati i za dela koja je direktno naredio i za dela članova grupe ako su bila deo zajedničkog plana. Kazne su znatno strože kada postoji hijerarhija, kontinuitet, finansijska korist, nasilje ili zastrašivanje.
Prikrivanje krivičnog dela može značiti skrivanje izvršioca, uništavanje dokaza, lažno svedočenje, premeštanje novca ili predmeta pribavljenih krivičnim delom, uticanje na svedoke, pomaganje izvršiocu u bekstvu. Relevantna dela uključuju pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, a ona postoje kada neko krije izvršioca, pomaže mu da ne bude otkriven, uklanja tragove. Ako to radi organizator kriminalne grupe ili „Šef mafije“ sud obično to posmatra kao otežavajuću okolnost, sprečavanje dokazivanja koje obuhvata zastrašivanje svedoka, uništavanje dokumentacije, uticaj na policiju ili tužioce, lažne iskaze. Ako se prikriva poreklo novca stečenog kriminalom preko firmi, nekretnina, računa, posrednika, onda postoji i odgovornost za pranje novca. Saučesništvo u srpskom pravu postoji između lica koja su izvršilac, saizvršilac, podstrekač, pomagač. Vođa kriminalne organizacije ili ti „Šef mafije“ često se tretira kao organizator, podstrekač, saizvršilac. Nije potrebno da lično izvrši svako delo da bi bio krivično odgovoran. Odgovornost za naređivanje postoji ako šef kriminalne grupe naredi uništavanje dokaza, naredi pretnje svedocima, organizuje lažni alibi, a može odgovarati čak i kada nije fizički prisutan.
Sudovi i tužilaštvo treba da procenjuju komunikaciju, komandnu ulogu, finansijsku korist, kontrolu nad grupom. U skladu sa svim tim kazne zavise od težine osnovnog dela, da li je grupa organizovana, upotrebe sile, broja dela, posledica. Kod organizovanog kriminala moguće su dugotrajne zatvorske kazne, oduzimanje imovine, zabrana obavljanja funkcija, međunarodne poternice i ekstradicija. Dokazivanje u predmetima organizovanog kriminala koriste se posebne dokazne radnje, kao što su prisluškivanje, tajno praćenje, prikriveni islednici, finansijske istrage, komunikacioni podaci. Time se uređuje Tužilaštvo za organizovani kriminal uz saradnju sa policijom i sudovima. Oduzimanje imovine kao veoma važan deo srpskog sistema sastoji se u trajnom ili privremenom oduzimanju imovine stečene kriminalom. Može obuhvatiti stanove, automobile, firme, račune, luksuznu imovinu povezanu sa kriminalnom grupom.
Zastarelost za teže oblike i za najteže oblike organizovanog kriminala jesu dugi, postupci su složeni a često postoji međunarodna saradnja preko Interpola, Europola i drugih organizacija i država, u cilju rasvetljavanja dela i prikupljanja dokaza i predmeta krivičnog dela. Posebno otežavajuća okolnost u svemu tome, postoji kada je politički vrh ili jedno lice u njemu, vrh organizovane kriminalne bande ili „Mafije“ kao organizovane vezanosti više kriminalnih bandi, pojedinih saizvršilaca iz političke, zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, koji uz pomoć svoje organizovane mreže medija, rade sve na javnoj zaštiti svojih interesa ili na medijskom uništenju, označavanju ili ucenjivanju drugih organizacija ili pojedinaca, koji su u fokusu interesa tako organizovane mafijaške organizacije.
U skladu sa svim navedenim, mogu se uspostaviti veoma jaki osnovi sumnje, da u Srbiji funkcioniše jedna takva mafijaška organizacija, čije uništenje i izvođenje pred odgovornost, nije moguće sve dok se postojeći sistem tako ustrojene mafijaški organizovane organizacije, politike, vlasti i kriminala, ne sruši i uspostavi istinski sistem ustavnih, zakonskih i svih drugih vrednosti, koje karakterišu jednu ustavno-pravnu državu. Lice na funkciji Predsednika Srbije, sa čestom medijskom i institucijalnom pomoći, koju pružaju visoko pozicionirana lica u politici i vlasti, na sebe je privuklo ozbiljne osnove sumnje da se nalazi na čelu te mafijaški organizovane piramidalne strukture, s obzirom da nije propustilo priliku da se javno oglašava po svim izvršenim teškim krivičnim delima u protekloj deceniji, da je svojim javnim pojavljivanjem i iznošenjem mišljenja, činjenica, dokaza ili drugih objava u vezi sa tim slučajevima, nanosilo znatnu štetu pravosudnim organima, gušeći njihovu samostalnost i funkciju koju imaju u državi i društvu. Višestruku korist po sve aktere u mafijaškoj organizaciji, kao i one pojedince i organe, koji u ime države i naroda trebaju raditi svoj posao, jeste u hitnoj potrebi da se sa tako usvojenom praksom i sistemom, prekine jer svako odlaganje dovodi do većih i nesagledivih posledica po svakog u državi, društvu i kriminalnim organizacijama.
