BEZBEDNOST 

Bezbednost građana ne sadrži se u svakodnevnom ili periodičnom pojavljivanju lica koja nisu nadležna za poslove bezbednosti. Građanima u bilo kom delu Srbije, nije potrebno da se obraća ministar, s obzirom da nemamo prvog čoveka policije, Direktora policije, koji takođe ima svoja ovlašćenja.

Građani opštine moraju o svim aktuelnim bezbednosnim problemima, imati direktnu ili indirektnu komunikaciju sa licem koje je načelnik policije za tu opštinu. On/a je odgovoran/na za svaki segment bezbednosti na tom delu teritorije, u vezi sa čim mora uvek imati svoj stav, svoje obrazloženje i svoje izlaganje kojim upoznaje građane sa aktuelnim bezbednosnim dešavanjima.

Priroda posla zahteva njegovu/nu punu odgovornost. Neprihvatiljivo je da se o dešavanjima kojima se ugrožava bezbednost građana, na bilo kojoj opštini u Srbiji, bavi i javnost sa tim upoznaje ministar policije. To nije njegova obaveza, niti je on odgovoran za to. Njegovo nije da svojim prisustvom prikriva određena krivična dela ili umiruje javnost kako ne bi došlo do neke štete po njegovu političku organizaciju kojoj pripada ili bi se narušio njen lažni ili stvarni rejting.

Posao političkog predstavnika, koji najčešće zauzima funkciju upravljanja i rukovođenja određenim državnim organom sudske ili izvršne vlasti, mora ostati u okvirima obezbeđivanja neophodnih uslova rada tog organa i traženja lične odgovornosti za svakog pojedinca u organu, za postupanje ili nepostupanje u skladu sa Zakonima, za čije je sprovođenje taj organ zadužen. 

Ako ministar policije izađe pred građane i saopšti da je određeno lice iznenada preminulo u policijskim prostorijama, u kojima je privremeno zadržano zbog sumnje u izvršenje krivičnog dela, a potom se pojavi obdukcijski nalaz da je lice preminulo od posledica upotrebe fizičke sile, tada se svi građani trebaju zapitati o tome ko to rukovodi ministarstvom unutrašnjih poslova. 

U nekom normalnom društvu, državi, svaki pojedinac bi imao svoj deo odgovornosti, a ministar koji tuđu odgovornost prikriva kao potrebu za zaštitu interesa svoje partijske kamarile, nije ništa drugo do direktni izvršilac krivičnog dela saučesništva u izvršenju ubistva. Na žalost u Srbiji se to dešava, a kao nagrada za tako pregoran rad, ministri se promešaju u šeširu, ne bi li se dalo zaboravu njihovo činjenje ili nečinjenje. 

Bezbednost ne mogu voditi takvi pojedinci jer su oni opasni po društvo i državu. Njihova opasnost direktno ugrožava njih same jer bez obzira koliko se oni mogu osećati moćnim i nedodirljivim u određenom vremenu trajanja svog bitisanja u vlasti, moraju biti svesni te prolaznosti i vremena koje može doći, a u kom će morati da polažu račune za svoj minuli rad. Svaki pojedinac u vlasti, može raditi ono što misli da je za njega ili one koji su ga tu postavili, korisno ali moraju biti svesni prošlosti u kojoj je svaki fašistički vojnik radio po naređenju, zbog čijeg rada su njegovi potomci ostali obeleženi kroz više generacija. 

Ako u bilo kom segmentu vlasti mora postojati visok stepen odgovornosti i profesionalnog odnosa prema radu, onda je to u poslovima bezbednostima. Biti u situaciji da se ugrožava ili spašava život građana, nije ništa drugo do hodanje po žiletu. Nagrada ili kazna za određeno činjenje ili nečinjenje u radu na poslovima bezbednosti, za nekoga mogu biti opravdanja ali za nekoga jesu odgovornost, koja mora biti visoko postavljena na lestvici vrednosti, ako želimo graditi državu i društvo u kom se možemo i trebamo osećati sigurnim i bezbednim.