Država kao harmonična zajednica svih građana koji u njoj žive, davnih dana je postala sinonim u mnogim društvima do sada, kao potreba za život. Ako pogledamo u istoriju, naići ćemo na razne primere autokratskih režima, diktatura, carevina, kraljevina, demokratija ili nekog od mnogo drugih oblika organizacije države i društava, u kojima su ljudi živeli ili žive. To je ono za šta znamo, ali da se mi pozabavimo sa nečim što ne znamo jer tek treba da damo svoj doprinos i svi zajedno izgradimo državu za svakog njenog građanina. Možemo li mi to?

Mi u Cerskom Pokretu Srbije, nismo idealisti zadojeni utopijom, već realni građani Srbije, koji u njoj živimo već neko duže vreme, te se osećamo prozvanim od nekih novih generacija, da se tim pitanjem trebamo pozabaviti, kako bi smo tim generacijama ostavili nešto uređeniju i bolju državu od one u kojoj danas živimo. Bez obzira šta ko mislio o aktuelnoj vlasti, onoj pre nje ili onoj pre one pre, možda se možemo složiti da u svim tim vlastima gledamo jedan broj istih pojedinaca. 

Da, oni su tu svih proteklih trideset i kusur godina. Oni su pojeli najbolje godine naših generacija. Prošli smo put od komunizma, u kom je vladao neki drugi sistem vrednosti, preko kvazi demokratije u kom se pojavilo višestranačje, inflacija, ratovi, kriminal i na kraju dočekasmo da budemo okupirana država sa domaćim izdajnicima. Svesni smo svega, ali ipak mislimo da možemo izgraditi normalniju državu od ove u kojoj živimo, jer ne želimo da bežimo iz nje, već da se borimo za nju. A šta ti želiš? Ako smo kojim slučajem sa istim stavom, hajde da vidimo kako to da uradimo i od Srbije napravimo našu malu oazu za život.

Odmah da se razumemo da nismo nerealni i da mislimo da se može izgraditi nešto što će biti sto posto prihvatljivo svima. To je čista utopija. Naš stav je da realno zaslužujemo bolje organizovanu državu. Da bi smo do nje došli, prvo trebamo skloniti iz politike sve te pojedince koji su se pokazali i dokazali da nisu zaslužni naše pažnje, poverenja i potrebe da sa njima idemo u budućnost. Dakle sa njima van iz naših života. Drugi korak je da uvažimo druge principe u kojima će bavljenje politikom biti najodgovorniji posao u državi i društvu. 

To znači da hoćemo pojedince koji će prihvatiti da nose najviši stepen odgovornosti. Dosta je laži i obmana za podizanje rejtinga političke ideje ili pobede na izborima. Ne, mi hoćemo odgovornost za izgovorenu i napisanu reč. Hoćemo da svaki pojedinac i politička opcija za koju se opredele glasači, budu maksimalno odgovorni i tu odgovornost traže od svakog pojedinca kao nosioca državne vlasti i političke ideje. Ako se poverenje daje nekome, on to poverenje mora da opravda prema onome ko mu je to poverenje ukazao, a to su građani koji daju glas za njega, a ne neki ambasadori ili interesi van interesa sopstvenih građana.

Naša ideja sadrži se u tome da svakog našeg člana, volontera ili simpatizera, koji bi preuzeli odgovornost za obavljanje određenih dužnosti u Pokretu ili sutra u vlasti, stavimo pred odgovornost, za početak kroz dva interna akta. Prvi akt jeste Izjava, koju svako ko bude predložen za određenu dužnost, mora sam overiti i biti spreman da ode sa dužnosti, u koliko na njoj ne bude posao obavljao odgovorno i profesionalno. Drugi akt jeste Menadžerski ugovor, koji sa Pokretom treba da potpiše svako ko to želi ili za kog Pokret proceni da treba imati tu ugovornu obavezu, kako bi se jasno znala prava, dužnosti i obaveze svake strane. 

Ako se prođe ta prva instanca i iskustvo u okvirima omasovljenja i jačanja Pokreta, zajedno stičemo dobru bazu i osnovu za preuzimanje određenih poluga vlasti, sa kadrovima koji su se dokazali i pokazali svoju odgovornost. Naša ideja nije da iz centrale postavljamo pojedince koji su naši rođaci, prijatelji, poznanici ili deca ovoga ili onoga. Naš stav je da najbolji i najodgovorniji trebaju preuzeti svoj deo poslova i odgovornosti, kako bi potvrdili da mogu i kako bi se pokazali i dokazali da sutra mogu voditi deo sistema vlasti i odgovarati pred svim građanima.

Građani trebaju odgovorne pojedince koji će znati i smeti da menjaju sistem vlasti, a ne pojedince koji za svoje mišljenje trebaju ići u neku centralu ili zvati nekoga drugog da im kaže šta treba da rade, šta da misle ili kako da iskažu svoje mišljenje. Dobar sistem je onaj sistem koji ima jasna pravila postupanja, redovnu i rigoroznu kontrolu rada i postupanja pojedinaca, koji ne toleriše propust, neodgovornost, bahatost, osionost, birokratiju, partokratiju ili u najgorem slučaju autokratiju pojedinca ili grupe. U takvom sistemu vlasti svaki građanin može imati državu dostojnu sebe. 

Nije nama potrebno da stalno gledamo druge, ako znamo šta želimo, a želimo državu dostojnih građana koji u njoj žive, koje drugi gledaju sa divljenjem, a ne sa prezirom i gađenjem jer se udaramo u grudi iznad kojih zvoni prazna glava. Svaki pojedinac, bez obzira da li je bogat sa pravom, siromah bez razloga, intelektualac sa znanjem ili kupljenom diplomom, radnik sa malim ili velikim primanjima, mora biti jednak pred Ustavom i Zakonima države, a to može obezbediti samo odgovoran pojedinac u sistemu vlasti, koji odgovara svim građanima i kom se ne dozvoljava da radi šta hoće jer nikada neće znati kada i gde može biti kontrolisan.

Ako i ti misliš da to možemo zajedno uraditi, hvala ti na saglasju i pozivamo te da uzmeš učešće u svemu tome jer nije vreme da gledamo i komentarišemo sa strane, već da se uključimo u život, u politiku koja nam pojede najbolje godine života zarad skakavaca koji su svakoga dana sve deblji i deblji, bez odgovornosti i skrupula. Recimo dosta svemu tome. Okrenimo novi list i izgradimo državu za sebe, ne za njih, ne za one van nje, već za sve nas koji u njoj živimo.