Darivanje života je božija volja, a na nama je da ga svrsishodno utrošimo. Oplemeniti sebe možeš na više načina,jedan od njih je i putovanje. Čovek je inspirativan koliko vidi i koliko doživi, nova podneblja, nove ljude, novu kulturu. Sve je to nadahnuće koje pozitivno utiče na nas. 

Šetati ulicama Pariza, sedeti na Mon Martu sa našim slikarima i zamišljati Modiljanija, Pikasa, Sezana kako se vraćaju večnim ulicama. Taj duh, ta energija ostavljaju neizbrisiv trag u meni. Dolaziti kao klinac u Beč a potom i živeti jedan vremenski period. Nostrifikovati diplomu i ponovo se vratiti u Srbiju jer je voliš bezrazložno, znajući da je to tvoja pupčana vrpca. Zažmurim i ponovo sam na ulicama Nemačke, Italije, Grčke, plažama Krita. Taj vreo vazduh Afrike, Nigerija, Togo, Benina. Sve su to neverovatne dimenzijae postojanja koje bude  energiju doživljaja, kao da je neka druga. 

Proći sva ta podneblja doživeti mnogo toga. Videti i naučiti lekcije života sa  aspekta nepredvidivosti, stvaraju u čoveku mudrost rasuđivanja, lepotu voljenja i uživanja u malim stvarima, koje život znače i baš taj život, je jedan veliki krug, mnogi žele da ga obiđu, smatrajući da je  negde lepši i bolji nego na svojoj rodnoj grudi. Kada sve prođeš i vidiš, otkrivaš jednu neverovatnu istinu, da si najsrećniji tamo gde si prvi put udahnuo vazduh, posisao majčino mleko,gde si odrastao i doživeo najlepše trenutke detinjstva. Svet je velika enciklopedija koju izučavaš, sva znanja i iskustva vraćaš svojoj otadžbini, to je naša dužnost i obaveza,vezani smo korenima, naš zadatak je da budemo kalem na autohtonoj voćki koja se Srbija zove, mogi to ne razumeju pa na šljivu hoće da kaleme bananu i ananas, to baš i nije pametna ideja.