Narodna skupština, u skladu sa članom 98. Ustava Republike Srbije, je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Kako član 100. Stav 1. Ustava, tvrdi, Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom. Neposredno bi verovatno bilo da svaki glasač, na svom biračkom mestu, daje svoj glas licu sa imenom i prezimenom, koje će biti njegov predstavnik u tom narodnom domu, za deo teritorije Srbije, na kom on živi zajedno sa svojim predstavnikom. Na žalost građana Srbije, o tome ko će biti predstavnik, narodni poslanik, odlučuje neko drugi, tako što na poslaničku listu stavlja sebi verne poltrone, a onda je ta i takva lista sa nosiocem iste, ono za šta se glasa, suprotno Ustavu.
Jasno je da građani biraju svoje predstavnike suprotno Ustavu Srbije, što ni malo ne smeta aktuelnim nosiocima vlasti i opozicije, koji se godinama nalaze u tom zdanju, za svoje dobro i korist. Građani su tu kolateralna šteta burazerskih sporazuma, posrednog izbora nosioca liste, svih onih koji se na njoj mogu naći sa njim jer on ne želi bilo koga sa sobom u društvu. Nije tu važno što nosilac liste krši ustav i zakon o predsedniku, stavljajući se na tu javnu funkciju zarad svog tima jer je važno pobediti i zauzeti vlast. Sve drugo su trice i kučine, koje građani ne razumeju, nemaju nameru da razumeju, a posebno nemaju nameru da shvate da su oni poslodavci tim pojedincima, koji navodno u njihovo ime donose neke veoma važne odluke za sadašnjost i budućnost Srbije.
Tako se na neustavan način i burazerski dil, sklepao pun sastav Narodne skupštine. U dugoj tradiciji skrivanja iza naroda i za potrebe naroda, Srbija je prošla kroz svoj pakao sankcija, granica Karlovac – Karlobag – Ogulin, Kosova na čije tlo ne sme kročiti tuđa čizma, agresije i rata, nakon kog su do dana današnjeg agresori savetnici šefa mafijaške vlasti, kom Narodna skupština služi kao pokrivalica za sve mafijaške poslove. Tako su se u njoj našli svi do sada nepodobni, a posebno aktuelna predsednica skupštine, kao bolesno lice, bez adekvatne diplome o svom obrazovanju, ali spremna da usvoji svaki zakon kojim se srpska deca izvoze kao stoka u beli svet. Zato je možda bilo važno organizovati jednu tuču sa opozicijom, o tome porukama obavestiti građane dan pre i istu realizovati pod izgovorom parola da je to sve za Srbiju.
E moj Srbine, šta si ti dočekao. Od svih zla do sada, koja se generacijama obrušavaju na srpski narod još i ovo, da te zajebavaju ovi klovnovi u Narodnoj skupštini. Ali tu je ona koja njome predsedava, da sve tebi narode objasni, onako potanko kako je bilo. Slučajno su za to odabrani mediji koji imaju kapacitet gebelsovske propagande jer oni su utrenirani, imaju svoje analitičare za sve i svašta, te će njima teta onog deteta, dati temu za glodanje u narednim danima. U prvom narednom danu, nakon makljaže, ona će upoznati vaskoliki narod sa činjenicom da se zakoni i sve tačke tačke dnevnog reda usvajaju bez ikakvih komentara, onako u trku. Sve što su zamislili, sve prolazi, a ti narode nemoj da brineš kada neki dan kasnije saznaš da se po novom zakonu može desiti da te ubija neki snajper sa krova jer je to u ime očuvanja demokratije, slobode, prava i pravde da budeš ubijen samo zato što ne misliš kao rulja iz Narodne skupštine.
To su tekovine ove demokratije koju nam nude fašističko – anarhističke pudlice u Narodnoj skupštini, koje su tu da štite interese svoje i svojih gospodara, u čije ime i za čiji račun napraviše od najvišeg predstavničkog tela i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji, štalu u kojoj se neki bravi tuku oko toga što kola ne vuku jer se ne mogu dogovoriti kojim pravcem da se kreću. Tako se podeliše na one koji bi da idu pravo, one koji bi levo, one koji bi desno, one koji bi da ne gaze travu, one koji bi da lete taksijem, one koji ne bi ni na jednu stranu jer sebe nazivaju ,,MI” glas iz naroda ili snaga naroda, a u principu fućka se svima njima za narod i državu jer su oni narodni tribuni, gle čuda, narodni poslanici koji predstavljaju narod Srbije.
Tako se srećna i zadovoljna Srbija susrela sa svojom nesrećom, da ne zna šta se i koliko novog zajma planira za budžet Srbije jer je isti za 2025. godinu isplaniran sa manjkom od samo 314 milijardi dinara ili za 2.706.896.551, skoro tri milijarde evrića, u odnosu rashodi – prihodi. Ali koga za to briga. Vojska se ne bavi matematikom jer čeka povišicu, manje nego naredbu samozvanog vrhovnog komandanta da krene u juriš i odbranu Srbije na granicama, Sava – Dunav – Mirijevski potok – Vinča – Bubanje potok – Topčiderska reka. Policija je naoštrila svoje pendreke i iste opremila nalepnicama ,,AV”, a dobiće i oni neku povišicu. U stvari svima će se malo podići primanja, a duplo više davanja jer treba svu tu bagru na vlasti namiriti, a ti narode uživaj u predstavama i igrokazima vlasti i opozicije. Ko ti je kriv kada nećeš da se pomiriš sa stavom da može biti samo jedan.
Biće što biti mora, posle mraka sviće zora, tako će biti i sa Srbijom. Sve dok ova fašističko – anarholiberalna – mafijaška vlast, ne uvede Srbiju u vanredno stanje zarad opstanka na vlasti i služenja svojim gospodarima sa zapada, sa ciljem da Srbija postane deo jedinstvenog fronta prema Rusiji, neće se stati. Srbija se uvlači na mala vrata u rat sa Rusijom, što ova mafijaška vlast već čini pružanjem pomoći ukrajinskim fašistima, čiji suverenitet i teritorijalni integritet više ceni i više im stalo do njega nego do srpskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ali ko to ne vidi sada, možda to shvati veoma brzo, a tada možda bude kasno za ispravke jer vihor rata prestaje da duva onda kada to poželi onaj ko ga je pokrenuo, a ne onaj koji je sa njim zahvaćen. On ostaje žrtva rata, kao svaki put do sada, u ime mira.
