Nasilje mafijaške vlasti Srbije nad građanima Srbije, iskazano kroz nasilnu promenu ustavom utvrđenog sistema vlasti, koja je prisvojena u ruke jednog lica, traje godinama. Šef mafijaške vlasti, nije zadovoljan time te je rešio da svoju igricu podigne na jedan viši nivo. Kako navodi naslov jednog teksta, sedeći za šahovskim stolom, spreman za slikanje u svojoj samobitnosti, kao da izjavi ,,Šah-mat: Vučić opet nadigrao opoziciju! Nasiljem i haosom pokušavaju da otmu vlast bez izbora, plana i programa!”. Dali je to sve tako ili je jedna izrežirana igrarija vlasti i njenog dela opozicije, vreme će dokazati.
To je žalosna slika poslata svetu iz najvišeg zakonodavnog doma Srbije. To je slika davno uspostavljene mafijaške vlasti u Srbiji, koja je izvršila državni udar i nasilnu promenu ustavom utvrđenog poretka vlasti, nakon kog je sva vlast u državi podređena jednom licu, koje se tako vaspostavilo na mesto šefa mafijaške vlasti Srbije. Vlast bez ikakve kontrole, sa urušenim zakonodavstvom, sudstvom i izvršnom vlašću, postala je sinonim jednog lica, u kom je skoncentrisana sva vlast i moć Srbije.
Taj naduvani balon virtuelne stvarnosti, svakog dana se duva sve više. Bez kontrole se povlače krediti, rade se megalomanski poslovi sa megalomanskim cenama koštanja svega i svačega. Sa sve većim procentom ugradnje i isisavanjem novca preko svakog projekta, mafijaška vlast je pustila svoje korenje u vulkanski masiv središta zemlje ispod Srbije. Pohlepa i bolest pojedinaca učinili su svoje. Nikada dosta, uvek malo, a vremena od života sve im je manje, te misle da trebaju sve brže trčati svoju misiju pohlepe u svojim bednim životima.
Ironiju sudbine ili posledicu masovne pohlepe, lopovluka i neodgovornosti, platilo je za sada četrnaest građana Srbije i jedan građanin Makedonije, koje je trenutak sudbine skupio ispod nadstrešnice u Novom Sadu, gde se prekinuše njihovi životi. Naviknuti na čuvanje sebe, mafijaški ološ u vlasti Srbije, nije časio ni časa. U prvom času nakon tragedije, ne čekajući da se bilo šta proveri ili utvrdi, izađoše u javnost sa bezočnim lažima. Eto desilo se, da je mnogo novca uloženo u rekonstrukciju cele stanice ali neznano kako, baš ta nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije. Kako, zašto nisu znali ali su znali da će biti teško utvrditi ko je odgovoran.
Poslata je poruka nadležnim organima, koji trebaju utvrditi šta se i zašto desilo, da će biti teško dokazati odgovornost mafijaške vrhuške. Teško će biti dokazati kako se stvorila razlika od tri miliona eura vrednosti projekta po osnovu idejnog rešenja i vrednosti od šesnaest ili ko zna koliko miliona eura, po izjavama onih koji se uplašiše istine i njene spoznaje. Žrtva se morala prineti jer su građani sve jače i glasnije negodovali. Konačno su nađene žrtve sa zadatkom da zadovolje i umire uzavrelu javnost. Za umirenje besa građana, angažovana je verna opozicija i partner vlasti, koja je krenula žustro sa svojim uobičajenim performansima.
Građani koji se naivno okupiše u Novom Sadu, nakon tri dana od nesreće, da odaju poštu nastradalima, nisu ni slutili na da je šef mafijaške vlasti spremio svoj igrokaz za ruiniranje gradske kuće u centru grada. Njegovi plaćeni huligani i nazadnjački aktivisti, rado su se upustili u farbanje fasade i lomljenje prozora na zgradi. Namerno izneta državna zastava ispred nazadnjačkih prostorija, bila zgodan rekvizit za skrnavljenje i povod za dolazak šefa mafijaške vlasti, pod izgovorom da brani zastavu, koju je sam skinuo sa drugog dela teritorije, sa KiM. Važno je bilo braniti po svaku cenu fotelju i mesto u vlasti, a građani koji su izgubili život zbog njegove pohlepe, nisu bili važniji od razbijenih prozora i farbe na gradskoj kući.
Život je išao dalje, mafijaška vlast je spremala nove igrice sa svojom opozicijom. Za verne nosioce epiteta opozicija, čuvare mafijaške vlasti, most na Savi postao je neprocenjiva vrednost za koju se trebalo boriti. On je postao sinonim bunta jer je za njih bio svetliji od života onih izdanaka Srbije, koji svenuše pod nadstrešnicom. Kako bi čuvali vatru besa koji se gasi, malo su branili most, malo su sa šakama umočenim u farbu, ulepšavali ulice Novog Sada, ne bi li izduvali sav bes naroda. Ta opozicija bez časti, dobro se pokazala u svim prethodnim stradanjima građana Srbije, zbog čega je postala pouzdan partner mafijaške vlasti, za dobijanje svake borbe koju bi građani pokrenuli u svome besu.
Vreme zasedanja u domu narodne skupštine, postalo je odlična prilika za šefa mafijaške vlasti da na svoju igru šaka, okonča sa šah-matom i opoziciju udari maljem u glavu. Za tu priliku angažovao je svog bizona, koji se silovito obrušio na čuvara vođe zelenih. Tuča u kojoj svako svakoga bije, a niko teško povređen ili ne daj bože mrtav nije, bila je odlična prilika da članica mafijaškog ganga, sama usvoji sve tačke dnevnog reda, zakone, odluke, a mogla je proglasiti i ratno stanje, jer je niko nije čuo, glasao za ili protiv, što je postalo suvišno u tom zakonodavnom domu. Bilo je to veče za pamćenje, u kom je normalna Srbija mogla videti koji se sve ludaci nalaze u vlasti i njenoj opoziciji, kao jahači apokalipse u koju Srbija žuri.
Vreme je saveznik pametnima i neprijatelj glupima. Vreme će pokazati svaku fukaru u vlasti i opoziciji, sa čim će biti označeni oni i njihovi potomci u budućnosti. Time će taj glupi i neodgovorni deo građana Srbije, postati vidljiviji za sve i svakoga jer su prodali sebe za šaku zobi, za vreme u kom su sebi bitni, ne misleći za koga će i koliko biti bitni u narednom periodu. Pohlepa, lagodan život, laž, obmana, nastranost i lakomislenost, postali su deo njihove stvarnosti, u istoriji budućnosti, o kojoj ne misle, za koju se ne bore, u kojoj ne vide sebe od zla koje nanose svom narodu. Poravnanje uvek dođe tiho, spontano i reši sve probleme. Tako će biti i ovoga puta. Ničija nije gorela do zore, neće ni njihova jer sve što ima svoj početak, pre ili kasnije dovodi do svoga kraja, a kraj je blizu.
