Zdravstvo Srbije svedeno je kao sve drugo, na izvor finansiranja mafijaške vlasti ili njihovo pranje novca. S obzirom da u zdravstvu veći deo građana, plaća sve što je potrebno i nepotrebno, kada treba zdravstvenu zaštitu, drugačije se ne može ni posmatrati.

Uvođenje termina liste za određene specijalističke preglede, nije ništa drugo do lista za korupciju, koja se projektuje u odnosu na mesto koje se želi postići na listi i novca koji je potrebno izdvojiti za to mesto. Ako sa druge strane pogledamo činjenicu da se vlast hvali sa povećanim brojem izgrađenih bolnica, domova zdravlja, kupljenih skenera i druge opreme, dok se broj stanovnika smanjuje, nelogično je da se pojavi lista čekanja za bilo koji deo pružanja zdravstvene usluge, što je na kraju dokazano u Kliničkom centru Niša, kada su zdravstveni radnici sa svojim radom dokazali da liste ne trebaju i ne mogu postojati. To je razljutilo mafijaški opredeljeni deo zdravstva, koji je napao svoje kolege, a određeni su zbog toga imali posledice.

Tako zdravstveni turizam i nastavak presipanja društvenih sredstava u privatna sredstva pojedinih zdravstvenih radnika, koji rade u javnim bolnicama i svojim privatnim klinikama ili klinikama svojih pretpostavljenih, nastavlja da se bogati i zavlači sve više ruku u džep građana Srbije. Da bi se prekinulo sa ovom i ovakvom praksom, potrebno je pre svega da imamo pojačanu kolektivnu svest o zdravlju svih građana, da razdvojimo priovatni rad i preduzetništvo od rada u javnim ustanovama. U tom smislu potreban je Zakon, kojim će biti zabranjeno da zdravstveni radnik radi, po bilo kom osnovu u javnoj instituciji i privatno. Nedopustivo je da jedan doktor u toku svog radnog vremena, na radnom mestu u javnoj ustanovi, jedino što radi to je da svoje pacijente uputi u svoju privatnu kliniku za posle radnog vremena, gde će navodno pružiti uslugu koju iz neobjašnjivih razloga nije mogao pružiti na plaćenom radnom mestu.

Nepravda koja se pri tome čini jeste višeslojna. Prvo se u neravnopravan položaj dovode oni zdravstveni radnici koji odgovorno posluju kao preduzetnici, brinu o svojim zaposlenima i pacijentima i za sve to plaćaju poreze i doprinose. Sa druge strane imamo neodgovorne zdravstvene radnike koji neodgovorno rade na radnom mestu, ne pružajući traženu uslugu pacijentima, dobijaju dohodak iz budžeta, iznose sredstva i opremu iz javne ustanove, odnoseći u svoje privatne, vršeći pri tome mnoge zloupotrebe i krivična dela. Građani moraju imati zdravstvenu sigurnost i zaštitu, a to sve ne mogu imati ako imaju neuređenu državu, sa neuređenim sistemom zdravstvene zaštite i neodgovornim pojedincima u zdravstvu.

Da bi smo zdravstveni sistem stavili na svoje mesto i uredili prema potrebi građana, potrebno je da svi građani u tome učestvuju i uzmu ulogu jer se ne sme dozvoliti ovoliki stepen anarhije i nepotizma kod pojedinaca. Za ovaj poduhvat najviše su prozvani i pozvani svi zdravstveni radnici, koji se moraju izboriti za odgovornost u svojoj profesiji i da više nikada ne dozvole da se neki zdravstveni radnik sa sumnjivom diplomom i političkom podrškom, postavi na mesto direktora bilo koje ustanove u sistemu zdravstva.