Presuda
Srbija je zemlja čuda, kojom vlada jedna luda, bolesna od vlasti i psihopatoloških bolesti, oprosti nam Bože za naše gadosti. Tako bi se u buduće trebao obraćati svima narod Srbije, koji je nesposoban da prepozna tu jednu ludu, da je smesti u ludnicu, gde inače idu psihopatološki bolesnici, te da se zbog svega svako posebno obrati svome Bogu i izvini zato što je dozvolio da jedno zlo vlada u ime njegovo. To je neophodno zbog činjenice da se Srbija pored svog do sada zlog vremena, u poslednjih osam meseci nalazi u dubokoj krizi zbog ubistva sedamnaest građana, u Novom Sadu, gde je iste nadstrešnicom ubila mafijaški organizovana vlast, koja je državu otela od njenih građana, kao jedinih suverena nad njom. Sud te i takve mafijaške države, doneo je presudu da se za troje tužioca isplati po 5.000.000 dinara, dok će jedan tužioca dobiti 4.500.000 dinara ili ukupno 19.500.000 dinara. Da li je to sve i koja će presuda biti za ostale nastradale žrtve i krivce, za sada se ne zna.
Ako se laički shvati presuda, život nastradalog vredi u proseku oko 5.000.000 dinara, ili oko 42.000 evra. Krivaca za pad nadstrešnice još uvek nema i ako se dobro zna kom se žurilo da je otvara kao završeni deo železničke stanice u Novom Sadu, a posebno što sve plaćaju građani Srbije, dok taj što mu se mnogo žuri, otvora nova stratišta uz bezobraznu krađu ponovo građana Srbije. Za tu bolesnu ludu matematika je jasna. Insistira se na otvaranju deonice auto-puta do Požege, za zaokruživanje deonice Preljina – Požega, u dužini od 30,95 km i cenom koštanja od 450.000.000 evra ili 14.534.883 evra po 1 km puta. Kada se tome doda podatak da Kina gradi isto auto-put po maksimalnoj ceni od 8.000.000 evra, po 1 km, kroz planine i preko dubokih klisura, jasno se stvori razlika od najmanje 6.000.000 evra, po 1 km puta, koju u Srbiji makne u svoj džep. Po toj matematici na deonici može izginuti najmanje 133 lica, a da šteta bude tek u vrednosti jednog kilometra put, na kom je neko uzeo razliku. Da je to velik broj, dokazuje angažovanje policije, vatrogasaca i hitne pomoći, sa obe strane Munjinog brda, ne bi li isti smanjili u slučaju rušenja tunela. Na žalost kad bi se to desilo, štetu ne bi plaćala ona luda, već opet narod, koji plaća sva ta dežurstva.
Na osnovu navedenog, kom još nije jasno, da još malo pojasnimo. Srbija kao ekonomski tigar u razvoju, samo na papiru, ubrzano gradi veoma velike i strateški važne ili manje važne projekte. Kako ih gradi? Veoma prosto i jednostavno. Ima jednu nefunkcionalnu Narodnu skupštinu, u kojoj sede teletabisi birani po poniznosti ludi. Njihov posao jeda po narudžbi lude, a već osmišljenom scenariju prelivanja novca u svoj džep i ceni koštanja radova, odobre već ugovoreni aranžman za povlačenje kredita za predmetnu investiciju. Kada krene realizacija, tu su poznate firme izvođači, koje po naduvanim fakturama naplaćuju izvedene radove, od čega deo novca u kešu, nose ludi na ruke. Što više investicija, više novca ide u korist lude, koja ubeđuje sve da je najveći graditelj na svetu jer je ona navodno izgradila kilometre i kilometre puta, najveća i najlepša zdanja po Srbiji, a za sve to iz svog džepa nije platio ni jednu kiselu vodu, da se osveži u trenucima pred kolaps organizma. Zašto to tako ide, a ne bi smelo?
Ako uzmemo primer da ta luda poseduje velelepnu vilu, imanje i dragocenosti, što se procenjuje na 10.000.000 evra, narode je otme od njega, onako brutalno i bezobrazno, te ugovori kredit za izgradnju nečeg drugog, što će ta luda moći da koristi, resimo zatvor. Uradi se zatvor koji realno košta 1.000.000 milion evra, ali kako narod nije garant vraćanja kredita, već imovina lude, fućka mu se za vraćanje istog, a pri tome mogu uzeti razliku za sebe. Dakle jasno je da se može biti uspešan graditelj ako ništa ne ulažeš svoje, a imaš korist od toga. U slučaju Srbije svaka luda bi je mogla voditi na takav način, što je shvatila dežurna luda, koja nije htela propustiti svoju priliku, a narod ko narod, zabio glavu u zemlju i samo razmišlja o stomaku, provodu kad će da umre. E moj narode, a ne razmišljaš o budućnosti, u kojoj nećeš imati vodu, zemlju, sirovine i slobodu jer ti sve to sada rasprodaje luda za male novce. Mali su u odnosu na sve ono što gube naredne generacije, a među njima biće i potomci lude i svih drugih luda, koje misle da je njihov život danas vredniji od života njihovih naslednika.
Jasno je da se na ovakav način sa domaćim izdajnicima i bolesnim ludama, veoma lako može uništiti jedna država, narod i njihova budućnost, što je daleko jeftinije od ratovanja, koje u svakom slučaju sledi ako neko dirne takvu ludu. To se upravo dešava u Srbiji, u kojoj neprijatelji svih boja kože, verovanja i stremljenja, sa ludom dobijaju sve što požele jer je ta luda jeftina prostitutka. Ko je uspeo da shvati suštinu ovog teksta, verovatno je mogao shvatiti i potrebu da se koliko juče narod Srbije morao složiti u jednom zahtevu, luda mora u zatvor. Nakon toga se tek može sagledati razmer štete koju je luda prouzrokovala, a onda pokupiti svi oni koji su ludu podržavali, bodrili o pomagali u uništenju Srbije. Za to nije potrebna organizacija već razum koji će sav narod izvesti na ulicu sa istim i zajednički ciljem. Narod će odrediti pravila, izabrati vođu i završiti posao sam, za sebe i u ime svoje dece. Šta čekaš, budi se, život i ovako nema neku vrednost u državi.
