RECI DOSTA
Reci da je Srbija je u čeljustima pojedinca koji se otrgnuo od države, pojedinca koji je oteo državu, pojedinca koji je formirao svoju kriminalnu grupu u vlasti, sa kojom je oteo državu od građana, kako bi svu vlast podredio sebi, pojedinca koji zloupotrebljava funkciju predsednika Srbije, pojedinca koji je sve ono što ne sme biti, pojedinca koji je najmanje ono što treba biti. Koliko god se neko upinjao da tom pojedincu pomaže u njegovom zločinu prema narodu i državi, mora biti svestan da će ovozemaljska ili druga pravda biti namirena pre ili kasnije. Ovo vreme nije za spavanje jer je odavno pao mrak. Ovo je vreme za konačno buđenje, za paljenje svetla u tami, za put prema svetlosti i zato svi na noge, vreme je.
Svako vreme do nas imalo je svoje loše, mračne strane ali ovo vreme je postalo najmračnije za srpski narod. U pitanju je opstanak ili nestanak jer neprijatelj nije spavao. On je u naša nedra stavio zmiju, stavio je izdajnika, koji uz perfidno vođenje i upravljanje sa njim, ostvaruje ono što nije mogao ni u jednom ratu. Neprijatelji uništavaju Srbiju bez ispaljenog metka, sa ludakom kog su nama nametnuli kao naš izbor, a sada se ne možemo njega osloboditi jer nam je oteo državu, zadužio budućnost i posvađao narod. Hoćemo li ćutati na dalje, praviti se nemi, gluvi i slepi, pored svega što se oko nas dešava ili imamo još u sebi duh svojih predaka, koji će nas trgnuti iz letargije i odvesti u još jednu pobedu protiv zla i zločinaca. Ustaj narode, recimo dosta.
Ako se danas u crkvama Srbije treba propagirati potreba za slavljenje Božića 25. decembra, a ne 7. januara, pitajmo se čemu to. Ko je to sebi dao za pravo da menja naše verovanje, da menja istoriju, da nam uzima identitet, da nam trga dušu, da nas stavi pod noge sotone. Ko je taj ako ne onaj antihrist koji se vaspostavio kao vrhovno zlo u Srbiji, koji je izabrao sebi pogodnog Patrijarha, poniznog predsednika Ustavnog suda, fikus na mestu predsednika Vlade, bolesnicu na čelu Narodne skupštine i niz drugi sotona i đavola u svojoj službi, spremnih da pogaze, unište i satru sve što je Srbija, sve što je srpsko. Da li se narode miriš sa tim u ime svojih predaka ili se buniš spreman glavu da daš, da ne bi svoje potomke pustio da vode sotone tamo gde one hoće.
Svako je vreme, vreme da se pojedinac bori za budućnost koju treba ostaviti svojim potomcima, od kojih smo, kako neko reče, pozajmili sadašnjost, koju smo mi dobili od naših predaka. Ćutanjem i odnosom da to nije naš problem, mnogi su u istoriji, pre nas i svuda, gubili države, gubili narod, gubili sebe, a šta su dobili, ništa jer se ni za šta nisu hteli ni boriti. Smemo li dozvoliti jednom ludaku da nas izbriše gumicom. Hoćemo li priznati da je taj ludak sposobniji, pametniji ili više brižan za svakog od nas, jer smo nesposobni da kažemo sebi da nećemo da nas ludak vodi, predstavlja i zauvek briše sa lica zemlje. Ko je taj koji se predaje jednom ludak jer je nesposoban da ludaka stavi u ludačku košulju i baci u tamnicu, gde je ludacima mesto.
Ako si to ti Srbine, ti koji se odričeš sebe u ime sotone i ako si sto puta okretao slavski kolač u crkvi sa istim tim popovima koji su ti govorili da ponavljaš za njima, odričeš li se sotone, a ti potvrđivao da se odričeš, a sada ti veliki Srbine želiš prihvatiti tu istu sotonu kao deo sebe, biće kom se trebaš klanjati i u koje trebaš verovati. Dali si ti to Srbine, koji se odričeš svog Božića i časnog krsta, svetog trojstva i čojstva, zarad novog ustrojavanja sveta koji te gura u ruke sotoni pred tvojim očima, sa tvojim znanjem i tvojim pristankom. Ako si ti to Srbine, neka te bude sramota pred svojim precima, neka te proklinju potomci jer si dozvolio da te jedan ludak bez jasnog identiteta, prodaje kao stoku na pijaci pohlepe, na kojoj si postao roba ispod svake cene.
U istoriji budućnosti, jednoga dana, tvoja pokoljenja stideće se tebe, kao što se mnoga danas stide svojih predaka, koji su bili na strani zla koje se nadvijalo nad Srbijom. Sramota je večna, kao što su večna svetlost i tama. Koji ćeš deo biti od ta dva pojma, zavisi od tebe, ne od bilo kog drugog, da samo od tebe. Nikada nećeš imati pravo ni mogućnost da se pozivaš na bilo koga drugog jer ti si odlučio da ćutiš, da spustiš glavu i dozvoliš da ti sotona sedi na tronu u ime svoje, ne tvoje, ne tvoje bolje budućnosti, već sebe kao sluge drugima, a za tvoju lošu budućnost. Ti biraš Srbine da li si na strani svetlosti ili tame, u mraku svoje osame i bavljenja svojim kratkim životom radi života, ne radi nečeg većeg od njega, svetijeg i potrebnijeg za sve.
