GLUPI VLADAR

U neko vreme u Srbiji, kažu da je vladao neki glupi vladar. Toliko je bio glup da je u svemu video priliku za svoju promociju i želju za ostankom na vlasti jer je u svemu tražio priliku da pokrade svoj narod i što više napuni džepove. Inače, kažu da za njega nije postojao Ustav, niti Zakoni jer je bio toliko glup, da nije znao ni čemu služe ti akti. Sebe je smatrao za sve što treba građanima Srbije jer on je za sve imao svoj odgovor, a time se uspeo na sami vrh dvorskih luda, koje su u istoriji čovečanstva postojale na bilo kom dvoru ili u bilo kojoj vlasti.

Tako se ta dvorska luda setila jedne podle prevare. Kako su građani Srbije smogli snage da podignu glas protiv tako ustoličenog glupog avgusta, on se okuražio da kupi sebi vreme, tako što će pokrenuti savetodavni referendum. Probudi se on tako jednog jutra, odmah nakon jednog u nizu protesta studenata, čiji broj se povećavao iz dana u dan, a njima se priključivao sve veći broj okuraženih građana i skonta da je savetodavni referendum dobra fora za njegov spas. Pozove svoju dežurnu budalu za koju se nije moglo utvrditi kog je pola. Pričala je i oblačila se kao muško, imala je svoju ženu i dete za koje nije bilo jasno kako je došlo na ovaj svet ili je možda bilo kupljeno ili oteto od nekog drugog. Ta spodoba bila je na čelu skupštinskog doma i trebala je pokrenuti proceduru savetodavnog referenduma, na kom bi se videlo koliko poniznih građana podržava glupog Avgusta.

Negde odmah posle dočeka srpske pravoslavne nove godine 2025. dogovore se te dve spodobe, da na sav glas razglase građanima svoju radosnu vest. Rodio se referendum, referendum, traži se samo 67 potpisa opozicije. Kako je i kojom matematikom glupi Avgust došao do tog broja ni on sam nije znao ali je stvar ozbiljno shvaćena i prihvaćena. Odmah je oglašeno da će već narednog dana ona polu muško – ženska spodoba, sa nekom svojom pudlicom pored, obznaniti da će održati konferenciju za štampu po tom povodu i podneti stotinu potpisa vernih lajavaca iz skupštinskog zdanja, kako bi se pokrenuo postupak savetodavnog referenduma o poverenju glupom Avgustu. A šta o tome pisaše u Ustavu, Zakonu o vladaru i Zakonu o referendumu?

Ustav koji niko iz vlasti nije čitao, niti je za njih važio, navodio je negde tamo u članu 117, da vladar može da podnese OSTAVKU. Već u narednom članu 118, navodilo se da vladar može biti razrešen od strane skupštine zbog povrede Ustava, ako za to glasa dve trećine ili 167 onih što tamo uzalud sede, a tu priču trebalo je da pokrene jedna trećina slobodno sedećih skupštinara ili ti samo 84 njih. Možda se otuda pojavila želja dipolnog bića da skupi još stotinu potpisa iz svog čopora vukova, ne bi li se podržala tako Ustavom neutemeljena inicijativa za referendum. A šta je pisalo u zakonu o Referendumu?

E tamo je već takva inicijativa imala neko polovično utemeljenje ali nedovoljno jer se nije mogao tako veliki vladar izjednačavati sa običnim nekim aktom. U članu 10, stav 3, stajalo je da se Referendum raspisuje radi izjašnjavanja građana o predlogu akta, o potvrđivanju usvojenog akta ili o pitanju od opšteg značaja. Kako se pitanje o tako velikom vladaru moglo izjednačavati sa nekim običnim aktom ili pitanjem od opšteg značaja, nije bilo poznato jer on više nije bio nikome značajan, a daleko od toga da je bio običan akt za brisanje zadnjice. Jeste da je već u 4 stavu stajalo da Referendum može biti obavezujući ili savetodavni, ali je ostalo nejasno ko se to treba savetovati, ako je već bio glup da čita Ustav i Zakon o vladaru. A šta je pisalo u tom Zakonu o vladaru?

Je s vala i tamo je nešto pisalo ali uzalud kada niko nije znao da čita od oni nepismenih u skupštinske klupe, koji su bili glupi ko dupe. Tamo je neko uzalud napisao član 13, koji kaže da mandat vladaru prestaje kada istekne vreme na koje je izabran, a još nije isteklo pravno i ako je isteklo pre nego što je počelo teći jer nije bilo jasno kako je tako lud čovek u opšte i postao vladar. E već u članu 14 pisalo je isto da može da podnese pismenu OSTAVKU ako ima mozga, odgovornosti i morala jer ga narod nije hteo i to je bilo svima poznato, samo se on pravi ko lud da to ne vidi te je hteo da još zajebava građane. Isto je kao i u Ustavu, u članu 15 pisalo da vladar može biti razrešen ako je povredio Ustav. Ali sve je to uzalud pisano jer nije bilo pametnih u skupštini da shvate da je vladar već izvršio državni udar, formirao organizovanu kriminalnu grupu za vršenje krivičnih dela protiv Ustava Srbije i sva druga dela koja su mu padala na pamet jer nije postojao niko ko bi ga u tome zaustavio. Tužioci su plakali što građani protestuju  i protiv njih, što ih ruže, napadaju jer oni su krajnje savesno radili na tome da ništa ne rade, a bilo im je baš mnogo lepo.

Bio je to poslednji pokušaj zlog vladara Srbije da sačuva svoj tron. Nestašna studentarija, posebno ona koja je učila pravo, dohvati motke, kuke i motike, povede sav besni narod i udri. Kako su tukli njega, ono dipolno biće iz bare i sve druge uspavane lepotice iz skupštinskih klupa, govoriše: ,,Vi će nas da zajebavate, stoko li jedna bezrepa“. Jurili su ih ulicama sve dok nisu i poslednje goveče savatali. Nije se znalo da li je bilo Bizon ili neki Vo ali su ih dobro namlatili. U to neko vreme se probudiše neki od uspavanih tužioca i sudija, tek onako na jedno oko. A kad su videli da je vladar sa celom svojom svitom pred vratima i čekaju da oni rade svoj posao, malo im laknu te prionuše ko jedan na posao. Tako se završi vladavina glupog vladara, koji je godinama posle ostao zaključan iza brave ludnice, u koju je smešten odmah po silasku s trona jer je tamo njemu bilo mesto ali nije dugo hteo to da prizna. Eh što ti je život surov.