Slavija jeste kružni tok i veliki trg u Beogradu ali Slavija je oduvek bila i mesto okupljanja građana Srbije, koji su kroz istoriju bili željni promena u državi i društvu. Jedan takav dan desio se 22.12.2024. godine u 16.00 časova, kada su studenti, građani, poljoprivrednici, radnici i svi oni kojima je Srbija u srcu, došli na Slaviju da pokažu, mafijaškom ološu u vlasti, jednu predivnu sliku koja je u svet poslala jednu predivnu poruku. Glasnom tišinom u trajanju od 15 minuta, svi kao jedan, nemo smo stajali odajući poštu stradalima od mafijaške vlasti u Novom Sadu. Tišina je parala nebo svetlima sa telefona, a jedino što se moglo čuti jeste dron Gebelsa sa informer TV, kojim je prebrojavao prisutne i uspeo da izbroji do 18.000 hiljada. Dalje nisu mogli da izbroje jer je njihov softver za tačkasto brojanje ostao podešen na tu brojku, a bilo je deset puta toliko i više, kako ustvrdiše mobilni operateri.
Ta predivna slika građana Srbije, okupljenih oko studentskog protesta, koji je druga štafeta u mirnoj revoluciji, koju započe da trči Cerski Pokret Srbije, sa javnim građanskim hapšenjem lica u vrhu mafijaške vlasti, dana 07.12.2024. godine, deo je trke u kojoj ostaju još dve štafete do pobede. Vrh mafijaške vlasti se već uspaničio brojem prisutnih ali se zbunio činjenicom da studenti nisu izneli svoje zahteve i oročili svoju blokadu fakulteta. Jasno je da su glupi jer nisu jasno videli predaju štafete u prvoj primopredaji. Zahtevi su isti, trajni i glase OSTAVKE za sve one koji su se drznuli da od građana otimaju suverenost nad državom. To su ciljevi razumne i mirne revolucije, u kojoj se traži ono što je primereno normalnim i odgovornim pojedincima u vlasti, koji imaju bar trun morala, časti, odgovornosti i ljudskog dostojanstva.
Kada neko propusti priliku da u periodu postojanja dobre volje za mirno rešavanje problema u društvu, ostane drzak, osion i pokvaren u svoj svojoj iskvarenosti ljudskog razuma i poimanja ljudskog ponašanja, onda je neminovno da dolazi neka druga faza. Štafetna trka ima tri preuzimanja, četiri učesnika i trči se do kraja sprintom. Mafijaški uspostavljena vlast Srbije, koja je u disbalansu sa razumom, krenula je da ismejava tihi protest građana jer je žedna krvi i nasilja, ubeđena da sa Kobrama može da razbuca sve to za par minuta. E tu se setih posete nas nekoliko, koji smo tog 07.12.2024. godine, otišli u goste šefu mafijaške vlasti, u vilu Bokeljka, u Tolstojevoj ulici broj 2a. Tada pred nas izađoše dve uplašene Kobre, koje nisu znale šta da rade sa sobom, a nisu znale i da se sa donje strane dvorišta koje čuvaju, nalazilo još desetak nas, spremnih da uskoče u dvorište ako zatreba. Nismo hteli dalje da ih plašimo, već pozdravismo se uz najavu da možemo svratiti ponovo, uskoro, a moraće da ih posetimo opet.
Tako je to kada si grešan, kada znaš da svakog trena može doći narod da te vodi na giljotinu, preki sud ili da pričaš sve ono što si ćutao do sada. E kada bi grešan znao da par Kobri stalno vreba svoj plen pred sobom, nikada se ne bi zaklinjao u njihovu sigurnost, ali avaj, glup ostaje glup kada se zaseni pohlepom i osili vlašću. Možda zato treba razmisliti o drugoj izmeni i trećoj etapi trke sa vremenom. Ako se kao opcije postavi kobra koja ujeda s leđa, izdaja bližnjeg svoga ili saksija sa krova, to su već tri mogućnosti slučajnih dešavanja, u cilju rešavanja problema. U svakom slučaju da se ne treba prokazati trkač u trećoj etapi, koja će biti veoma svojstvena i jako zanimljiva za vaskoliki srpski živalj, koji sa nestrpljenjem očekuje kraj trke, koja je izvesna, sigurna i donosi pobedu.
Ako se neko uplašio drugog treska u studiju one TV, nema potrebe, to su samo probe za finale jer je važno srnu plašiti blizinom lovca koji se sprema za svoj skok, kako bi svoje zube zario u svoj plen. Uplašena zver je pola odrađenog posla, a ostalo je već nemoć lovine da se odupre svojim progoniteljima. Tako to biva kada srna želi da se mirno ispasa na teritoriji koju kontrolišu lavovi. Tako se rizikuje život i sudbina zveri koja ne razume kako divljina funkcioniše, a posebno ne kako se ne treba siliti u zoni sumraka. Bilo kako bilo, studenti su pokazali da su spremni da se bore za svoju budućnost, koju moraju obezbediti oni stariji, koji su iskusniji u suočavanju sa većim problemima, koji znaju nastati kada se stvar otrgne kontroli i kada lovina umisli da je nedodirljiva. Zato lavovi slušajte riku koja će označiti početak lova.
Mudri treba da mudruju i daju svoj doprinos u ostvarenju studentskih snova. Ne mogu studenti preuzeti treću i četvrtu etapu, koju trebaju trčati oni koji su već definisani trkači. Zato profesori spremajte se da među sobom izaberete najboljeg, najčestitijeg, patriotu, borca i apolitičnog pojedinca, koji će biti spreman da preuzme palicu u trećoj etapi. Srbiji ne treba prelazna Vlada između Kurte i Murte. Srbiji treba prelaz iz mafijaški ustrojene vlasti u vlast koju vode odgovorni, časni, rodoljubi i besprizorni pojedinci za svaki resor. Oni će biti prvi korak u ostvarivanju studentskih snova da ostanu u Srbiji, da žive u Srbiji, da tu zasnivaju porodicu i obezbede svojoj deci Srbiju budućnosti, koja neće biti mafijaški ili okupatorski plen. Studenti znaju svoje profesore i zato će izabrati najbolje za sebe, a one koje izaberu nemaju pravo da kažu ,,NE”, već da se hrabro upuste u stvaranje uslova za normalnu vlast.
Četvrtu etapu štafetne trke odrediće vreme, u kom će se profilisati i dokazati najbolji koji mogu Srbiju voditi dalje, kao odgovorne sluge građana, sa kojima će zajedno ugrađivati svaki kamen u novim temeljima Srbije. Srbija nema pravo da više dozvoli da se sa njom igraju najgori među nama, da se neki sa strane mešaju u naše živote jer naši životi traže naša pravila. Ako se ne mešamo u tuđe dvorište, ne dozvolimo da bilo ko sadi korov u našem, da utiče na našu budućnost, koja je naša, a ne tuđa. Nije važno koliki je koji narod, već koliko je dostojan i spreman da čuva sebe i svoje. Ako su to do sada znali naši preci, šta je to što može zabraniti nama da to isto činimo jer budućnost gradi sadašnjost na osnovu iskustva iz prošlosti. Zato nema prostora za strah, neuspeh ili pad, pobeda je naša.
