Srbija u savremenom svetu ponaša se kao devojka na izboru za mis sveta. Na žalost svih građana Srbije, istu vodi lice koje po svom ponašanju i izjavama, predstavlja više ličnosti u jednoj. U pojedinim trenutcima svako može videti jednu psiho-patološku ličnost koja je obolela od opsesivno kompulsivnog sindroma. Za njeno ponašanje je karakteristično to da takve ličnosti uvek ističu sebe u prvi plan, da su u pravu po svim pitanjima, da sve znaju, da se u sve razumeju, a sve to zarad ličnog zadovoljenja ega i utažavanja svoje bolesti i kompleksa više vrednosti, kojim se leče kompleksi iz detinjstva, bolest i nesposobnost isticanja svoje prave ličnosti i bolesti. Takva osoba ima potrebu da priča o miru u svetu, da sebe predstavlja kao mirotvorca i ono ružno pače na izboru za mis sveta, koje je naučeno da kaže da svetu treba mir.
Takva ličnost ima potrebu za manipulacijom, što u zavisnosti posla koji obavlja i sredine u kojoj se ta manipulacija izvodi, može imati minimalne i maksimalne štete po okolinu i druge ljude. S obzirom da je tako bolesna ličnost uspela da po raznim osnovima i izvršenim krivičnim delima, sebe postavi na visoku državnu dužnost u Srbiji, imala je potrebu da sve u Srbiji podredi sebi. Tako je bez obaziranja na posledici i bez posedovanja i trunke odgovornosti, tako bolesna osoba dala sebi za pravo da može na perfidan i podmukao način da izvrši državni udar u Srbiji, sa nasilnom promenom ustavom utvrđenog sistema vlasti i svu vlast podredi sebi. Tim aktom nasilja, tako bolesna osoba, uspela je da od svih nosioca vlasti u državi, napravi fikuse kojima ona određuje šta će i kada reći, šta će i kada šta činiti, kako i gde će se ponašati po njegovim savetima i instrukcijama.
Tako izopačen sistem državne vlasti u Srbiji, doveo je Srbiju u stanje neprepoznatljivosti, a otvorio je mogućnost da veoma bolesne osobe, poput firera ili glavnog vođe mafije, budu vršioci važnih državnih segmenata vlasti, koja se maksimalno podredila interesima i potrebama nakaradno uspostavljenog sistema vlasti. Prevođenjem javnih državnih preduzeća, koja su uvek bila i trebala ostati okosnica države i društva, kao garant stabilnosti i neotuđivi deo od države, postala su AD ili DOO, kao budući lak plen za rasprodaju Srbije. Vrednost akcija u jednom AD uvek je bilo diskutabilna i lako je postajalo plen velikih korporacija. U vreme u kom se Srbija zadužuje preko mere, uspostavlja se sistem neodrživog funkcionisanja vlasti i države zbog čega je mafijaški uspostavljena vlast, prinuđena da rasprodaje osnovne državne resurse, kako bi mogla da održava sebe i sistem vlasti u sebi prihvatljivim okvirima vladanja.
Budućnost Srbije nije ni malo svetla niti obećava neka bolja vremena, već naprotiv traži veoma surov obračun naroda sa mafijaškim delovima društva i stranim faktorom, koji je preko njih ostvario veoma veliku korist i upliv u državne resusre. Srbija je izgubila svaki oblik državnosti i odgovornog funkcionisanja državom i društvom jer je aktuelna mafijaška vlast ušla u retoriku duboke podele društva. Pri tome se jasno diferenciraju oni delovi društva koji su bliski tako mafijaški organizovanoj vlasti, sa kojom otvoreno i javno dele plen od pljačke i orobljavanja Srbije. Sa druge strane ostao je narod u veoma većem broju, koji još uvek nema pojam o stanju u kom se država nalazi, a posebno još uvek nije odlučan da se otvoreno sukobi sa otuđenim i mafijaškim delom društva. Po sistemu ucena, kupovine ili spinovanja stvarnosti, veći deo opozicionih nosioca volje građana, za koje se moraju vezivati i svi oni u procentu preko 50 %, koji ne izlaze na izbore jer im se država i politika zgadila s pravom, ne shvataju suštinu problema. Svi oni prihvataju spinovanu temu ili s namerom ubačenu kosku u narod jer ne mogu ili ne žele da prihvate činjenicu da je u Srbiji na podmukao i perfidan način izvršen državni udar i nasilna promena ustavom utvrđenog sistema vlasti.
Otrežnjenje naroda i surova realnost koja nam se ubrzano približava, preti da u Srbiji ponovo izazove bratioubilački rat i potrebu naroda da se surovo obračunava sa ološem društva koji se namnožio. Kada kažem ološ društva, tada jasno mislim na svakog pojedinca u institucijama vlasti, koji je zloupotrebom svojih ovlašćenja, sam sebi dao za pravo da se ponaša neodgovorno i na štetu građana, koji su defakto njegovi poslodavci i prema kojima ima odgovornost. Budućnost Srbije u kojoj se narod međusobno obračunava, postaće laka meta za interese sa strane, koji su delom već prisutni u Srbiji, a svoj interes braniće kroz zaštitu jasno uspostavljene mafijaške strukture vlasti u Srbiji, koju vodi bolesna i neuračunjiva osoba, što će se uskoro sve jasno videti i moći sagledati razmer kriminala i uništenja Srbije. Do tada narod može biti nemi posmatrač ali će tada postati surovi dželat.
