Studentima na Studente
Da se u Srbiji može svašta videti i očekivati od mafijaške vlasti, dobar pokazatelj jeste poslednja akcija mafijaške vlasti, mafijaških medija i svih onih koji su za očuvanje pokradenog i protivpravno stečenog. Kao poslednji zid obrane šefa mafije, ispred njegovog radnog kabineta, postavljeni su neki drugi studenti, koji vole svog šefa mafije u njega se kunu i za njega bi da ginu. Lepo, baš lepo, posebno kada izjavljuju da nisu deo ni jedne politike, a pri tome se ne trude da objasne narodu kako to rame uz rame sa šefom mafije na svakom njegovom skupu, na svakom koraku promocije njegovog nerođenog pokreta, koji je još samo fetus u njegovom mozgu, a nikada se neće ni roditi.
Sve to nije neki poseban problem ali odakle u mozgovima mafijaških sledbenika i zaštitnika lika i dela šefa mafijaške vlasti Srbije, da okrenu studente protiv studenata. Da li su studenti za nešto krivi u poslednjih pet meseci, zato što mafijaške spodobe iz vlasti ne žele da odu iz iste nakon trideset pet godina bitisanja u njoj. Zar je moguće da nemaju ni trunku morala, časti i obraza, te kažu dosta nas je više u vlasti i politici Srbije, za sve ove godine u kojim smo Srbiju od normalne države, istu provukli kroz sankcije, bedu, ratove, zaduženja i sada im još treba da svi u njoj ginemo zbog toga da li će taj isti ološ ostati još u foteljama Srbije. Aman više dosta vas je celoj Srbiji, vas socijalista, vas radikalskih fašista, vas demokrata, vas kradokrata, vas svih ološu bezvredni, koji ne znate kada je dosta tuđe krvi na vašim rukama.
Hajde budite bar jednom u životu korektni, kažite odričemo se vlasti, odričemo se svega do sada što mislite da ste dobro uradili, prihvatate odgovornost za sve što ste loše uradili. Hajde dajte primer ovim i narednim generacijama, da možete živeti u odricanju, da možete živeti u prihvatanju odgovornosti, da niste đubrad od ljudskih likova, da niste zločinci koji bi da za vas ginu studenti i mladost Srbije. Dosta je više podela i tog narativa naši i njihovi, valjda svi trebamo biti Srbi, građani Srbije, Srbi, Bošnjaci, Šiptari ili Albanci, Romi, Mađari ili bilo koji drugi koji su rešeni da žive u Srbiji, da je osećaju kao svoju državu, da za nju dišu, da se u njoj rađaju i umiru, časno i dostojanstveno kao ljudi. Nadam se da ove reči mogu dopreti do ljudi koji trebaju imati razuma da sve to razumeju ali ako dopiru do stoke koja to ne razume, žao mi je jer vi i onako završavate u kasapnici ili na đubrištu istorije.
Zato, ako vi koji ličite kao ljudi, a ponašate se kao stoka i to ona bezrepa, kako voli da vas naziva Gebels propagandne misli, krajnje je vreme da shvatite da niko drugi nije uzrok svih zla u Srbiji, do vas samih, vas kojima smo ponudili častan izlazak iz svega, vas od kojih smo zahtevali da podnesete ostavke, sačuvate Srbiju i spasete sve njene građane od većih problema. Vi niste bili sposobni ni da sročite jedan pisani odgovor koji smo od vas tražili i da nama, delu građanske svesti Srbije, objasnite šta bi ste to vi radili kada imate saznanje da je neka spodoba u Srbiji izvršila državni udar i svu vlast podredila sebi i svojim poniznim dupeliscima, zarad pljačkanja Srbije, ubijanja Srbije na rate i uništenja svega čega se dohvatite.
Žalosno je gledati nekog studenta koji ima visok prosek studija, koji se vodi kao mečka po vašarima, od skupa do skupa, a pri tome se dovodi u bolesnu vezu sa šefom mafije, kom je važnije njegovo bolesno zadovoljstvo, od bilo čega drugog. Da li to treba biti Srbija u kojoj će rasti nove generacije, u kojoj će bolest zahvatati šire narodne mase, u kojoj se moraju građani i studenti obračunavati na krv i nož, kako bi dokazivali ko je u pravu, ko se bori za ispravniju stvar, da li oni koji žele Srbiju u kojoj se poštuje Ustav i Zakoni, u kojoj postoji svačija pojedinačna odgovornost za svo činjenje ili nečinjenje ili oni koji se bore da budu bliže bolesnom šefu mafije, da udovoljavaju njegovim željama i potrebama da jaše narod do svog poslednjeg daha i poslednje kapi krvi.
U vremenu u kom trebamo svi priznati da Srbija nema cenu koju trebamo dati za nju jer je trebamo sačuvati za sve nas, postoje oni koji misle da Srbiju treba uništiti da u njoj ne ostane kamen na kamenu jer ako oni trebaju mreti i nestati iz Srbije, misle da od Srbije ne sme ostati ništa. Nemojte se plašiti smrti svi vi koji ste olako posmatrali tuđe smrti, gradili svoju vlast i slavu na tuđim životima. Pomirite se sa činjenicom da jednog dana morate svojom smrću pokazati da Srbija ipak ide dalje i da ništa neće stati posle vas jer ništa i nigde ne staje nakon bilo čije smrti. Život ide dalje jer smo svi mi samo prolaznici kroz život, u kom se zadržavamo kraće ili duže, u kom ostavljamo ili nemamo trag, u kom smo bili deo kog će se drugi rado sećati po dobru ili po zlu. Zato mafijaški zlobnici u vlasti i opoziciji, manite se svojih igrica, odlazite svi u svoje jazbine i ostavite Srbiju da živi jer ona vas neće ostaviti u životu.
