Trag ludaka
U Srbiji koja je ugrožena postojanjem i aktivnostima mafijaške vlasti, njenog šefa mafije, kao i bolesnih ludaka iz medijskog i drugih spekatra, može se očekivati sve i svašta. Tako se naknadnom pameću, u želji za iskrivljivanjem istine, građanima Srbije podmeću razne laži, sa kojima se treba održavati stanje straha kod onih naivnih, koji još veruju toj bandi na vlasti ili izazvati sumnja kod onih građana koji su odlučni da tu bandu definitivno sklone sa grbače Srbije. S obzirom da je proleće, vreme krpelja koji se kače na zdravo telo, neophodno je njihovo brzo uklanjanje, kako ne bi zarazili svog nosioca, što znači da se ti krpelji okačeni na državu Srbiju, moraju uništiti ako Srbija želi da živi.
Sveže je sećanje na sve ono što je mafijaška vlast radila, ne bi li sprečila očekivano veliki dolazak građana iz cele Srbije, u Beograd, tog 15. marta. Dežurno gebelsovsko medijsko-propagandno glasilo, svakodnevno je plašilo građane sa raznim glupostima. Od toga da neko šalje svoje snajperiste na šefa mafije, oličenog u liku predsednika Srbije, do toga da će neko oteti već otetu državu, koju je državnim udarom, od građana otela upravo mafijaška vlast sa svojim saradnicima i medijskim lažovima, zbog čega su oni krenuli u niz svojih aktivnosti, ne bi li sačuvali otetu državu za sebe, ne dozvoljavajući građanima da istu vrate u svoje ruke.
Pobunjena inteligencija Srbije, koju su organizovali i predvodili Dekani, Rektori, profesori i studenti, širom Srbije, probudila je i omasovila uspavano građanstvo i podsetilo još jednom na pravo građana na suverenost nad Srbijom. O toj suverenosti, ne treba posebno isticati Plan mirne revolucije, koju je započeo Cerski Pokret Srbije, 01.12.2024. godine, a demonstrativna pokazna vežba bila je 07.12.2024. godine, kada je primerom pokazano kako se država treba vratiti građanima i izvesti građansko hapšenje, svih onih koji su zloupotrebom svojih ovlašćenja i zaduženja u državi, istu oteli i prisvojili iz ruku građana. Ne treba isticati iz prostog razloga jer je Ustavom Srbije garantovana suverenost građana nad državom ali na žalost u istoj se nakotio neki nakot koji je sebi dao pravo da može državu oteti i ponašati se po svom nahođenju ali neće dugo moći biti tako.
Šef mafijaške vlasti Srbije, u želji da grčevito brani svoju bolest za vlašću, iskoristio je svog ljubljenog studenta iz susedne države, sa kojim je otvorio Ćacilend na prostoru zaštićenog Pionirskog parka. Brzo je u njemu niklo ne urbanizovano šatorsko naselje, u kom je sebi mesto našla svaka fukara iz Srbije, a i šire, koja je bila spremna da za nešto malo novca. Bio je to miks ljudskog šljama, od par studenata koji navodno žele da uče jer njima demokratija, Ustav, pravo i pravda, ništa ne znače, do nekih spodoba u uniformama, kriminalaca raznih kalibara i prodavačica ljubavi, da svu tu bagru zabavi i drži budnim pod prozorom šefa mafije. Svi su oni bili deo psihičkog profila mafijaškog gurua, kojim je imao potrebu da javno pokaže ko je on u suštini, kao i to da ima svoje sledbenike, koji za šaku novca neće biti deo one većinske Srbije, a nisu ni potrebni, nek ostanu njegovi. S kim si, takav si.
Da je bolest uzela maha i da šef mafije gubi vezu sa mozgom, a njegove sluge sa razumom i odgovornošću, pokazao je neki drugi slučaj. Desio se on ispred zgrade RTS, u koju je šef mafije stigao da laže i obmanjuje građane, da što manje njih dođe na protest. Nesiguran u sebe, tražio je da u zgradu uđu pripadnici Žandarmerije. Na tom putu do ulaza, jedan uniformisani žandar stigao je da dobro zakuca palicom u oko svog kolegu u civilu, koji je došao tu kao operativac. Zbog zadobijenih povreda žandar se pojavio u Urgentnom centru, gde je dežurni policajac od njega dobio izjavu da je nenamerno udaren od strane žandara u uniformi. Za normalnog bi to bila prijateljska paljba ali za bolesnog to je prilika da se laže i unosi zla krv među dve sukobljene strane.
Na jednoj su mnogobrojniji intelektualci sa građanima, a na drugoj je manjinska mafijaška vlast sa kriminalcima i otpadom društva. Šef mafije je odbio činjenice, te je pri hitnom obilasku povređenog žandara iskoristio priliku da javno obmane sve građane sveta, koji su već odgledali mnoge video snimke na kojima se vidi ceo slučaj, plasiranjem svoje lažne istine da su žandara u civilu fizički napali studenti, udaranjem više od tri četiri puta metalnim bokserom. Takvu obmanu je očigledno jedino bolestan i lud čovek mogao da smisli i izjavi jer je time sve druge napravio i nazvao idiotima koji ne trebaju verovati svojim očima i onom što su videli, već jednoj bolesnoj budali željnoj tuđe krvi. Dve drvenaste figure u liku ministra policije i v.d. direktora policije, nisu imale potrebu da sve to demantuju i kažu da šef mafije laže i obmanjuje građane, već su se dodatno angažovale da javno izneto priznanje žandara u civilu, kako je zadobio udarac, demantuju time što su istog prisilili da potvrdi iskaz šefa mafije. Tako se naglo nastavio širiti smrad beščašća, nemorala, neodgovornosti i potonuću u izvršenje novih krivičnih dela, koja javno vrše oni koji se protiv toga trebaju boriti po cenu svog života.
U kontekstu bezumlja mafijaške vlasti, potrebno je spomenuti zahtev pojedinaca iz te vlasti, koji je upućen licima iz kriminalne sredine u Šapcu, da fizički napadnu kolonu studenata, koji su peške iz Loznice krenuli na skup u Beograd. Krv je izbegnuta jedino uz zahvalnost prisebnih i svom kodeksu odanih pojedinaca iz kriminalne sredine, koji su odbili da tako nešto urade jer nisu želeli da bez razloga bilo koga povređuju, bez obzira što je vlast pretila da će za to snositi posledice. To je dokaz više koliko je mafijaška vlast postala obesna, prljava i zla, u čemu je prevazišla pojedina lica iz kriminalnih sredina, kojima se ovom prilikom u ime studenata, posebno zahvaljujem i molim da svi stanemo na jednu stranu jer sa ovim zlom u vlasti se moramo svi zajedno izboriti i spakovati iza rešetaka ili u ludnice, gde je većini njih mesto.
Pored svega činjenog, mafijaška vlast nije dobila ono što je očekivala. Nije dobila krv na ulicama Beograda ili drugih mesta u Srbiji. Dobila je mirne, dostojanstvene i pozitivne proteste građana, koji su u ogromnom broju rekli da je kraj mafijaškoj vlasti veoma blizu. Besna zbog toga, vlast je pribegla terorističkoj upotrebi zabranjenog sredstva, zvučnog topa, koji su upotrebili u vreme odavanja pošte nastradalima u Novom Sadu. Cilj je bio da se predupredi nastavak protesta i iznošenje zahteva za oročeno davanje ostavke od strane šefa mafijaške vlasti. Normalno da su oko toga danima lagali, čak i nakon iznetih dokaza. Biser laži bila je izjava jedne ljudske kreature, koja je sebi dala za pravo da izjavi da se tu radilo o prostom šuškanju jaknama. Od takve budale verovatno da je bilo dovoljno.
U maniru traženja krvi ili žalom što do iste nije došlo, mafijaške pudlice nastavljaju da šire laži i obmanu građana. Tako se veliki Gebels dosetio da u danima prolaska straha koji se nakupio u njemu od buke pod njegovim prozorom, setio da ima veliku senzaciju. Tog dana 15. marta bilo je planirano veliko krvoproliće koje se nije desilo i ako su postojali strašni planovi sa ozbiljnim zaduženjima pojedinaca. Bog je pomogao njima da do istog ne dođe jer je to bio pokušaj otimanja države od njih jer oni smatraju da građani nemaju pravo da budu suvereni nad državom. Ali tu ste se grdno preračunali. Pravo, dužnost i obaveza građana Srbije, jeste da Srbiju vrate u ustavno-pravne okvire i to će biti završeno jer to niko drugi ne može da završi u ime građana, kojima je mafijaška vlast otela državu. Kom magarcu to nije jasno, ostaje magarac.
