U kriminalističkoj istoriji sveta, posebnu pažnju zahteva analiza zločinaca koji imaju bolesnu potrebu da se pojavljuju na mestu svog zločina, koji su direktno ili indirektno izvršili. Taj fenomen uzrokuje neophodne psihološke analize jer se radi o duboko psihički poremećenim ličnostima, koje pate od opsesivno kompulsivnih poremećaja svoje ličnosti. Za takve osobe ništa nije važnije od sopstvene percepcije stvarnosti, u kojoj je jedino važan njihov pogled na svet, život i isticanje sebe u odnosu na svaku drugu ličnost. Očiti primer takve bolesti, na žalost predstavlja lice koje se nalazi na funkciji Predsednika Srbije, na kojoj je organizovalo kriminalnu grupu zarad vršenja krivičnih dela protiv ustava, naroda i države, bez i malo empatije ili pokazane društvene odgovornosti.
U danu pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je život izgubilo 14 lica, to lice je organizovalo svoje saučesnike u krivičnim delima protiv naroda i države, da iz minuta u minut, preko svih raspoloživih sredstava medijske manipulacije, lažu i obmanjuju narod sa pričom da nadstrešnica nije bila obuhvaćena projektom rekonstrukcije, s namerom da aktuelna mafijaški organizovana vlast, sa sebe zbaci bilo kakav deo odgovornosti, koji u svakom slučaju ima. Žrtvovanjem ministra građevine, koji je to ministarstvo preuzeo u mesecu kada je bolesnik na funkciji Predsednika Srbije, sa svim hvalospevima o rekonstrukciji stanice sa sve rekonstruisanom nadstrešnicom, svečano otvorio, služilo je amortizovanju štete u kriznoj situaciji, koja je nastala za mafijašku vlast.
Kako se pojavio opravdani bes, nezadovoljstvo i bunt u narodu, psihički poremećene osobe u mafijaškoj vlasti, krenule su sa planiranjem svih mogućih kontramera, ne bi li sačuvali sebe i privilegiju da na dalje drže Srbiju u ropstvu, kao svoju zlatnu koku na kojoj su se obogatili i nemaju nameru stati u uvećanju svoga kriminalom stečenog bogatstva. U tako novonastaloj situaciji, tim bolesnicima na svim državnim funkcijama, nije palo napamet da odu u Novi Sad, da izraze saučešće nastradalima, da upale sveće na mestu stratišta, koje je nastalo njihovim nemarom, pohlepom i neodgovornošću jer nisu smeli otići u narod, a nemaju dovoljno čuvara za svoje šuplje glave. Trebali su veću oružanu silu dovući u Novi Sad i naći drugi povod za svoj dolazak, kojim će pokazati svoj strah od besa naroda.
Prilika je ukazana dana 05.11.2024. godine, u danu kada su građani Novog Sada i Srbije, upriličili paljenje sveća na mestu zločina mafijaške vlasti Srbije, uz prisustvo velikog broja savesnih i odgovornih građana. U saradnji sa svojim partnerima iz dela opozicije i plaćenim aktivistima tih struktura, kao i struktura plaćenih huliganskih grupa, šef mafijaške vlasti Srbije isplanirao je svoj dolazak u gradu izvršenog zločina. Iskoristivši priliku nedovoljne organizacije u pripremi i održavanju skupa, stvorena je prilika za ubacivanje plaćenih ekstrema u mirnu kolonu građana. Kolona je u miru došla do gradske kuće, kako bi iskazala svoj bes i revolt protiv mafijaške despotske vlasti u Novom Sadu, koju je počastila manjom količinom stajske osoke ispred ulaza u gradsku kuću.
Odmah po dolasku cisterne na mesto istovara i umivanja gradske kuće, grupe plaćenih huligana od strane mafijaške vlasti, krenule su u rušilački pir i napad na gradsku kuću, u kojoj su u mraku čekale naoružane i opremljene jedinice policije, sa zadatkom da štite ulaz u objekat, dok se isti farba raznim bojama i lupa sredstvima koja su podeljena u opštinskim odborima mafijaške sekte na vlasti. Građani su veoma brzo prepoznali izvršioce i sluge mafijaške vlasti, zbog čega su se distancirali od objekta, prepuštajući isti scenariju mafijaške vlasti. Kada se ogroman broj građana razišao, ne želeći da gleda i učestvuje u mafijaškim igricama vlasti, u grad Novi Sad, došlo je jedno bolesno lice, član sekte na vlasti, pod izgovorom da čuva prostorije sekte, koje su prethodno po dogovoru sa svojim plaćenicima polupali i iscepali zastavu Srbije, koju su upravo zbog toga i istakli ispred prostorija sekte. Doček je upriličilo oko trideset članova i plaćenika sekte, koji su dali veoma uski fokus prividne slike o brojnosti.
Po već viđenim mnogobrojnim tragikomičnim scenama bolesnika na vlasti, održan je govor na kom se zaklinjalo da niko više neće gaziti zastavu Srbije, ne bi li naivni narod bio ubeđen u rešenost da se čuva i brani Srbija. Naivni narod je sigurno zaboravio mnogobrojna prethodna zaklinjanja nad zapaljenim i zgaženim zastavama na KiM, ispred srpskih ambasada po svetu, na tragično nastradale sugrađane na železničkoj stanici, na grupe huligana koje su nešto pre jednog časa izlazile iz prostorija sekte, naoružani motkama, kamenicama, dimnim bombama, topovskim udarima i kesama sa farbom. Naivna šaka pojedinaca sa ispranim mozgom nije mogla da zamisli šta bi se moglo desiti da je narod krenuo ili bio poveden na te grupe huligana dozove pameti. Isprani mozgovi tapšali su ubici koji je došao na mesto zločina u njihovom gradu. Ako je od bolesnika, dosta je. Vreme je da se pozdravimo sa njim, jednom za svagda, uskoro.
