POLITIČKI PAT – POLOŽAJ ILI NOVA ERA?

Tri pogleda na smenu vlasti u Srbiji

Misli nakon dramatičnih parlamentarnih izbora i formalne pobede Studentske liste, političke javnosti u Srbiji suočavaju se sa ključnim pitanjem: da li prisustvujemo stvarnom oslobađanju institucija od uticaja i samovolje jednog lica, koje je po osnovima sumnje, nasilno izvršilo promenu ustavom utvrđenog poretka ili svedočimo najkompleksnijem parlamentarnom inženjeringu u modernoj istoriji Balkana? Da bismo razumeli trenutni politički trenutak, procese moramo pokušati analizirati kroz tri suprotstavljene optičke pretpostavke:

1. Narativ o autentičnoj građanskoj revoluciji

Ova perspektiva vidi smenu vlasti kao spontanu i legitimnu odbranu društva od sistema ogrezlog u korupciju, koji nije bio spreman da odgovorno vrši svoju vlast. Sve je počelo akademskim buntom i plenumima nakon tragedije u Novom Sadu krajem 2024. godine. Kada su institucije sistema zakazale, univerzitet je postao jedina slobodna zona otpora. Pokret je evoluirao iz čistog revolta u jasnu političku snagu kroz „Studentski plan u 11 tačaka“, stavljajući u prvi plan imperative kao što su „Srbija ili mafija“ u sferi pravosuđa, „U znanju je moć“ za obnovu obrazovanja, i „Srbija raste s nama“ za ekonomski oporavak. Okupljanjem vodećih nestranačkih intelektualaca, pokret je obezbedio ubedljivu pobedu na biralištima – bez tajkunskog ili stranog novca. Bez obzira što je šef mafijaške vlasti u svojim javnim istupima iznosio ničim ne potvrđene tvrdnje da su milijarde dolara bile u igri za obojenu revoluciju i njegovo rušenje, nikada i ničim to nije dokazao. Tako se došlo do svojevrsnog javnog referenduma, na kom su građani svojim masovnim izlaskom na birališta, rekli da je dosta više postojeće mafijaške vlasti i da svoj glas daju Studentskoj listi.

2. Akademsko-institucionalni puritanizam

Nasuprot romantičarskom pogledu na studente, legalisti i organizacije poput Cerskog pokreta Srbije, ukazuju na ozbiljne anomalije ovog modela. U svom proglasu „Ko vlada Srbijom“, Cerski pokret postavlja rigidnu dijagnozu, definišući vrh režima kao „lica koja su izvršila državni udar i suspendovala institucije“. Sa stanovišta formalnog prava, dvogodišnja blokada nastave i pretvaranje slušaonica u političke baze predstavlja zloupotrebu državnih resursa. Dok se Cerski pokret registrovao van institucija i izložio lidere direktnom riziku, oni otvoreno kritikuju studentsku strukturu sumnjajući u njihove motive i navodeći da „ideolozi koji stoje iza studenata nemaju jasan plan kako država treba da funkcioniše nakon demontaže režima“. Time se ne protive pobedi Studentske liste, već jasno ukazuju da se pre početka borbe za preuzimanje vlasti, trebaju jasno izneti planovi i pravci postupanja, za dan posle, kako se ne bi dozvolilo da rigidni i stari delovi mafijaške vlasti, nastave sa svojim aktivnostima ili da državu i narod dovedu u neko novo bezizlazno stanje. To pre svega zbog bojazni i mogućnosti, da se političkim inženjeringom, od poraženog izrodi pobednik, jer će od pobednika dobiti dovoljan broj onih koji će stati na njegovu stranu. Šta ćemo onda?

3. Teorija o unutrašnjoj sabotaži i geopolitičkom preuzimanju

Najdelikatnija bezbednosna hipoteza, koja se mora uzeti u razmatranje kao jedna od mogućih varijanti za dalje kretanje države i uspostavljanja sistema vlasti u njoj, sugeriše da je inicijalni haos na univerzitetima zapravo bio orkestriran od strane samog vrha režima kako bi se državni fakulteti obezvredili i pripremili za jeftinu privatizaciju. Međutim, proces je izmakao kontroli kada su se uključili strani centri moći i obaveštajne službe. Umereni reformatori, svesno su skrajnuti, dok su u prvi plan gurnuti politički radikalni eksponenti stranog faktora, sa ciljem promene geopolitičkog kursa zemlje. Poprimajući sve veću podršku građana, došlo se do neizbežnih izbora, koje je neko gledao da iskoristi u svom interesu ili prilagodi za svoje potrebe. Srbija nikada nije bila samostalna u svome odlučivanju pa nije ni sada. Neko se možda našao sa svojim idejama, u trenutku i vremenu, u kojima je bilo najlakše preuzeti vođenje broda u svoju luku.

Ustavna zamka: Da li je „Trojanski konj“ već u Skupštini?

Ovaj konceptualni dualizam otvara prostor za realan scenario ustavne krize. Pošto se ustavni sistem Srbije bazira na slobodnom mandatu – gde je poslanik vlasnik svoje stolice – javljaju se opravdane sumnje da je Aleksandar Vučić, lično mogao imati uticaj na ubacivanje preko 30 pojedinaca na Studentsku listu. Ti poslanici, bez čvrste partijske discipline, u ključnom trenutku mogu preleteti i vratiti poluge moći u ruke starog režima. Da li je to bio razlog za mirno priznavanje poraza i čekanje konačnog raspleta, ostaje da se vidi, a istorija zabeleži kao jedan od apsurda političke borbe za vlast i perfidnog poteza mafijaške vlasti za svoj opstanak u sedlima vlasti.

U ovoj tački se potvrđuje vizionarska opravdanost modela Cerskog pokreta. Oni su u startu predvideli ove slabosti kroz svoj „Plan mirne revolucije“, zahtevajući hitne ostavke još u avgustu 2024. godine, ali i kroz teoretski „Plan nasilne revolucije“ koji je precizno, odozdo prema gore, računao učešće građana po mesnim zajednicama i delova bezbednosnih struktura koji bi prešli na stranu naroda. Njihovo ključno rešenje bila je obavezna potpisana i overena izjava svakog kandidata, koja bi krtice i preletače eliminisala automatskim aktiviranjem ostavke pre nego što nanesu štetu.

Osnovna prednost zahteva Cerskog pokreta za potpisivanjem i overavanjem Izjave o lojalnosti programima i ciljevima pokreta ogleda se u uvođenju formalnog mehanizma lične političke i moralne odgovornosti, što je direktna suprotnost neobavezujućem, široko postavljenom formatu Studentske liste.

Komparativne prednosti ovog pristupa u odnosu na Studentsku listu mogu se podeliti u nekoliko ključnih segmenata:

1. Prevencija političkog preleta i oportunizma

• Cerski pokret: Izjava o lojalnosti predstavlja pisani i overeni dokument koji se obavezno predaje pre bilo kakvog izbora, imenovanja ili postavljenja. To stvara čvrstu branu protiv pojedinaca koji bi funkciju iskoristili za lični benefit ili promenu političkog dresa.
• Studentska lista: Funkcioniše kao heterogen i privremeni nad partijski pokret koji okuplja širok spektar ljudi, kako studente, tako i profesore i podržavaoce bivših opozicionih partija. Zbog odsustva formalne izjave o lojalnosti, rizik od kasnijeg osipanja poslanika, pritisaka ili “preletanja” pod uticajem političke trgovine znatno je veći.

2. Institucionalna naspram „horizontalne“ odgovornosti

• Cerski pokret: Fokusira se na pojedinačnu odgovornost u političkom životu Srbije. Potpisnik svesno garantuje da će delovati isključivo u skladu sa proklamovanim programom pokreta.
• Studentska lista: Oslanja se na principe “horizontalne i deliberativne demokratije” i odlučivanje putem plenuma. Iako je ovo duboko demokratski model, on pati od nedostatka formalne obaveze pojedinca. Kada kandidat dobije poslanički mandat, plenum ga teže može pravno ili formalno kontrolisati.

3. Jasnoća ideološkog i programskog pravca

• Cerski pokret: Potpisivanjem izjave garantuje se da organizacija nastupa homogeno sa jasno istaknutim programom i ciljevima tranzicije.
• Studentska lista: Zamišljena je pre svega kao široki front za rušenje starog režima i uspostavljanje vladavine prava. Kako se radi o koalicionom pokretu koji privremeno okuplja različite društvene grupe, bez izjave o lojalnosti programu lakše može doći do unutrašnjih programskih nesuglasica jednom kada se pređe u fazu realnog vršenja vlasti.

4. Transparentnost prema biračima

• Cerski pokret: Izjava služi kao javna i opipljiva garancija narodu da izabrani funkcioner neće zloupotrebiti dobijeno poverenje. To smanjuje sumnju birača u politički sistem koji je do sada često zloupotrebljavan od strane lidera i partokratije.
• Studentska lista: Kredibilitet crpi isključivo iz masovnog građanskog i studentskog nezadovoljstva i energije proistekle iz protesta, koji je verifikovan izborom podrškom građana. Poverenje se bazira na emociji i momentu, a ne na formalno-pravnom obavezivanju kandidata prema ciljevima pokreta.

Zaključak:

Dok je Studentska lista ponudila inkluzivnost koja je probudila narod, svesno je ušla u ring bez ugovornih i pravnih bedema za odbranu narodne volje. Ishod ove borbe pokazaće da li se protiv duboko ukorenjenog aparata moći može boriti akademskim puritanizmom ili je za koreniti reset društva ipak bio neophodan rigidan, bezbednosno projektovan sistem odbrane kakav je od samog osnivanja predlagao Cerski pokret. Na osnovu svega iznetog, mogu se postaviti osnovi sumnje i bojazan u mogućnost prelaska nekih izabranih poslanika na stranu liste Ujedinjena Srbije, koja svoj krah poraza, može slaviti kao pobedu u posedovanju većeg broja poslanika za dalje ostvarivanje svojih ciljeva i nastavak kontinuiteta vođenja države, u mafijaškom maniru vođenja vlasti. Ne kažemo da mora biti tako, ali imamo opravdanje sumnje da se može desiti. Hoćemo verovati da do toga neće doći ali isto tako da ukažemo da je u Srbiji sve moguće jer u njoj do konačnog formiranja institucija vlasti pod rukovodstvom Studentske liste, nemoguće može biti moguće, a moguće postane nemoguće.

#Srbija #Politika #CerskiPokret #StudentskaLista #UstavnaKriza #ImperativniMandat