Suština mafijaške vlasti Srbije: 5 Brutalnih Istina

Suština sve više opisuje vlast u Srbiji, što je suštinski svodi kao opis mafijaške vlasti, što potiče od strane pojedinaca, dela domaće javnosti, opozicije i pojedinih međunarodnih posmatrača, a temelje se na tezama o sraslosti vrha države sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Ovakav sistem se u analizama kritičara najčešće opisuje kroz nekoliko ključnih tačaka:

• Lako Zarobljene Institucije:

Tvrdi se da su nezavisne institucije, poput policije i tužilaštva, pod političkom kontrolom vladajuće stranke, konkretno pod kontrolom lica koje zvanično nije član vladajuće većinske stranke jer je napuštanjem iste formiralo svoj minorni pokret, koji je integrisan nakon zadnjih izbora u vlast sa svojim ministrima, a čime se blokiraju istrage afera i korupcije na visokom nivou. Evropski parlament u svojim rezolucijama redovno izražava zabrinutost zbog stanja vladavine prava, nazivajući Srbiju „zarobljenom državom“. Time se jasno misli na lice na funkciji predsednika Srbije, lice koje je po osnovima sumnje, izvršilo državni udar i nasilnu promenu ustavom utvrđenog poretka i sistema vlasti u Srbiji, čime je sva vlast podređena tom licu, kao dželatu Srbije, koje je de fakto izvršilo ,,zarobljavanje države“ i podređivanje svih njenih institucija sebi i svojim interesima. Kako je to lice još uvek korisno i izvršava naloge drugih država i pojedinaca u njima, veći deo njegovog ponašanja i činjenja se toleriše, ali ne još za duže vreme, kog ima sve manje.

• Dokazana Simbioza Politike i Kriminala:

Sve više se ukazuje na slučajeve sprege političkih struktura i kriminalnih grupa, što otvara prostor za sumnje u poslove koji su van zakonskih okvira. Politika mafijaški organizovane vlasti u Srbiji, u svojoj organizaciji ima pojedince i grupe koji su birani i postavljani po principu poslušnosti, odanosti i sklonosti ka vršenju određenih krivičnih dela, čije izvršenje od njih traži politička vrhuška. Svako ko iskače iz takve organizacije ili preti da istoj nanese štetu, biva kažnjen gubitkom mesta, privilegija, a sve više i života jer politička vlast Srbije sve više je sklonija doktrini ,,mrtva usta ne govore“, a time se isključuju kao mogući svedoci nakon pada ovako organizovane vlasti, što vremenom postaje veliki problem šefa tako organizovane političke mafijaške vlasti, koji sve više postaje svestan posledica koje donosi gubitak i pad sa vlasti.

• Tajna Medijskog Monopola:

Jedan od ključnih uslova za vladanje masama polupismenog, neobrazovanog i zavedenog naroda, jeste u tome da vladajuća klika, koju čini lice na funkciji predsednika Srbije, sa svojim saveznicima u vlasti, kontroliše većinu nacionalnih medija, čime se kreira slika o nepogrešivosti vođe, dok se kritički glasovi i nezavisni novinari etiketiraju kao državni neprijatelji. Težnja za gašenjem kritičkih medija, postala je potreba za uvođenje diktature i jednoumlja, koje se zamaskira tvrdnjama da svako može izneti svoje mišljenjem na sve manjem medijskom prostoru, koji je sveden na društvene mreže, koje se postepeno sve više kontrolišu i postaju ograničene za pojedince sa kritičnijim ili opasnijim stavom po mafijaški organizovanu vlast.

• Dokazane Ucene i Pritisci na Birače:

Korupcija se opisuje kao način vladanja u kojem se resursi i radna mesta u javnom sektoru koriste za kontrolu i ucenjivanje građana svakodnevno, a posebno pred izborne cikluse. Očit primer toj tezi, sadržan je u činjenici da su u svim ministarstvima pomoćnici ministara postavljeni, suprotno važećem zakonu, na određeno vreme, a tim putem idu i neki državni sekretari. Kada se tome doda osnovni kriterijum za postavljanje ministra, poslušnost i odanost šefu mafijaške vlasti, koji lično vrši izbor svih, onda je jasno da je time uspostavljena piramida vlasti po osnovu poslušnosti i straha od gubitka mesta, usled ne produženja ugovora na određeno vreme. Sa druge strane, predstavnici vlasti ovakve tvrdnje kategorički odbacuju, navodeći da država aktivno i uspešno ratuje protiv kriminalnih grupa, te da su optužbe politički motivisane od strane onih koji ne mogu da dođu na vlast demokratskim putem. Time se poimanje demokratije, od strane vlasti, ismeva i svodi na floskulu za svoj opstanak jer se teško može doći na vlast demokratski, u državi u kojoj su svi u državnoj vlasti podređeni i poslušni samo jednom licu. Plaćanje glasova birača, više je svojstveno i dokazano na strani tako organizovane vlasti, koja i pored organizovane krađe glasova birača, temeljno radi na kupovini glasova birača, koji su u obavezi da slikanjem potvrđuju svoj glas ili budu deo ,,bugarskog voza“ koji vozi po svom redu vožnje.

Posledice ovako organizovane državne i političke vlasti u Srbiji, sve više vode urušavanju države i društva, čime se stvara plodno tlo za prisustvo i razvijanje raznih interesa pojedinaca i grupa, kako u Srbiji, tako i van nje, jer je promena vlasti sve više izraženija, a time se sve više produbljuje jaz između onih koji podržavaju tako organizovanu vlast i onih kojima je dosta te i takve vlasti, zbog čega su sve više spremni na najteže korake, ne bi li svemu tome došao kraj. Ono što je neizvesno u svemu tome sadržano je u budućnosti, u kojoj se upravo zbog takvog stanja, može iznedriti grupacija ili pojedinci, koji će omogućiti nastavak vlasti bez odgovornosti pojedinaca iz prethodne vlasti, za njihova nepočinstva i dela, što može biti u tesnoj vezi i pod instrukcijama pojedinaca iz aktuelne vlasti. Druga opcija, mnogo bolja za državu i društvo, jeste da se pojave novi pojedinci i organizacija, koja će insistirati na temeljnoj i pojedinačnoj odgovornosti svakog pojedinca iz ove mafijaške vlasti, bez izuzetaka i sa totalnim resetom celog sistema vlasti i odgovornosti. Treća opcija postoji u onim pojedincima i grupama, koje bi da se okoriste na pojedincima i grupama koje su predstavljale i podržavale ovu vlast, kako bi zadovoljenjem svojih sitno sopstveničkih interesa, napravili mirnu tranziciju iz totalitarnog mafijaškog sistema vlasti, u sebi prilagođen sistem vlasti, u kom će skloniti i na odgovornost pozvati one koji nisu pristali da plate svoj opstanak, a pomilovati i sarađivati sa onima, koji će biti spremni da svoje pokradeno i stečeno bogatstvo, podele i usklade sa njihovim interesima. Od te buduće vlasti, zavisiće mnoga rešenja, kao što su:

1. Selektivna Pravda i Kontrola Pravosuđa

Osnovni stub ovakvog opisa ove vlasti jeste odsustvo institucionalnog odgovora na afere koje uključuju vrh vlasti. Kritičari naglašavaju da Tužilaštvo i policija funkcionišu po principu „selektivnog slepila“, u kom se ne vidi ono što svi vide, a krije ono što niko ne vidi. Koliko će nova vlast uspeti da uvede red u zakonitost rada tužilaštva i policije, kao ključnih poluga tužilačko-sudske i izvršne vlasti, zavisiće budućnost Srbije i svi dalji koraci u njenom oporavku ili nastavku puta niz strminu, sa manje izmenjenim akterima i ciljevima do kojih se pada u ponor. To će se jasno videti po tome da li se vrši:

• Zataškavanje afera:

Od slučajeva visoke korupcije u uslovima i načinima povlačenja kredita i zajmova po raznim osnovima, sumnjivih javnih nabavki za najveće projekte države, vrednosti i opravdanosti javnih radova za najskuplje projekte, pa sve do indicija o direktnoj povezanosti policijskih i političkih struktura sa narko-klanovima, koji retko dobijaju ili još nisu dobili sudski epilog.

• Pritisak na uzbunjivače:

Umesto da se istražuju navodi o kriminalu na koje ukažu uzbunjivači ili istraživački novinari, institucije neretko pokreću postupke protiv samih uzbunjivača. Insistiranje na postupanju po insajderskim informacijama uzbunjivača i novinara ili nastavka njihovog minimiziranja, biće jasan pokazatelj puta kojim se kreće nova vlast.

2. Međunarodni Indeksi:

Prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala, Srbija se konzistentno nalazi u samom vrhu evropskih zemalja po obimu organizovanog kriminala, pri čemu izveštaji eksplicitno napominju da kriminalne grupe uživaju zaštitu političkih figura. Promena tog indeksa ka začelju tabele, biće dobar pokazatelj da se nova vlast odriče usluga organizovanog kriminala, koji jasno odvaja od države i stavlja na svoje mesto.

• Upotreba kriminalnih i huliganskih grupa kao „produžene ruke”:

Kritičari vlasti ističu da režim ne sarađuje sa kriminalom samo radi finansijske koristi, već da ga koristi kao alat za kontrolu društva, jeste deo stvarnosti, u kojoj se pojedinci iz kriminalnih struktura oblače u uniforme policije i intervenišu protiv građana ili ne retko javno se sukobljavaju sa građanima koji protestuju protiv mafijaške vlasti, kao njeni zaštitnici, saradnici i deo šireg mafijaškog miljea vlasti. Ako se nova vlast bude dosledno borila protiv takvih pojava i povukla jasnu crtu između onog što predstavlja i znači država i državna vlast, od onog što je kriminal i štetnost pojave u društvu, biće reper na putu nove vlasti u okvire zakona ili nastavak bezakonja.

• Kontrola ulica i tribina:

Navijačke i kriminalne podgrupe koriste se za suzbijanje antivladinih protesta, zastrašivanje političkih neistomišljenika i obezbeđivanje partijskih skupova. Aktuelna mafijaška vlast je u tom segmentu našla svoj interes za opstanak ili pokušaj da opstane uz pomoć onih pojedinaca i grupa, koji će za novac, neke privilegije ili ustupke, raditi sve što im se kaže, bez potrebe da pitaju ,,zbog čega“, što neki pripadnici državnih struktura imaju pravo pitati ako znaju svoja prava. Nova vlast se mora osloboditi tih dobrih usluga i svakog člana države i društva, staviti na mesto koje mu pripada.

• Paralelne strukture:

Tokom izbornih ciklusa, vlast, opozicija i nezavisni posmatrači, redovno dokumentuju prisustvo koordinisanih grupa koje pod fantomkama ili kroz fizičke pritiske kontrolišu biračka mesta, vrše pritisak na glasače i vode paralelne spiskove. To je zbog mafijaškog stava o pojmu demokratije i postojanja od životne važnosti, pobede kao uslova za dolazak na vlast. Time se promoviše odsustvo ustavnog prava pojedinca da bira i bude biran, pod jednakim uslovima. Pojava izbornih procesa, kao svečanosti demokratije, biće dobar znak za pravi put države i društva, ka izboru odgovornih, stručnih i od vlasti nezavisnih pojedinaca.

3. Ekstremno Ekonomsko Zarobljavanje Resursa

Koncept „mafijaške države“ podrazumeva da su javni resursi podređeni bogaćenju uske vladajuće elite ili pojedinaca i grupa van Srbije, koji su našli načina kako da pojedine pripadnike mafijaške vlasti, učine još moćnijim, bogatijim i servilnijim svojim interesima. Tu se pre svega treba ozbiljno i temeljno pozabaviti sledećim pojavama.

• Netransparentni ugovori:

Veliki infrastrukturni projekti, međudržavni sporazumi i javne nabavke često se proglašavaju poslovnim tajnama ili se dodeljuju direktnim pogodbama. Razlog tome leži u činjenici da postoje osnovi sumnje da je došlo do namirenja procenta od vrednosti projekta, koji se treba posebnim kanalima, preliti u džep pojedinca ili grupe koja o tim ugovorima odlučuje.

• Pranje novca:

Građevinski bum i masovna gradnja Auto-puteva, brzih puteva, većih infrastrukturnih projekata, u Srbiji, velikim gradovima i turističkim centrima često se u stručnim krugovima opisuju kao kanali za legalizaciju kapitala stečenog nelegalnim poslovima. Taj kapital može poticati od lica iz Srbije ili lica iz drugih država, ali je zajedničko svemu tome da se kroz povećanu vrednost projekta ili pojedinih stavki radova, novac koji je stečen na nelegalan način, vraća kao zarada na legalnom poslu. Nova vlast koja smanji vrednost javnih radova i investicija, staviće sebe na zid transparentnosti ili će nastaviti po ustaljenoj praksi pranja novca.

• Pad na listama korupcije:

Srbija beleži istorijske padove na listi Indeksa percepcije korupcije, zauzimajući poziciju najlošije rangirane zemlje u regionu. To nije slučajnost, već realnost koja se temelji na činjenici da se ne može završiti ni jedan javni posao, a da niste uslovljeni da date mito za zakonsko i propisano dobijanje nekog dokumenta, pregleda kod doktora ili ostvarivanje nekog drugog prava. Sama činjenica da to nije moguće bez korupcije, stvara redove za operacije i preglede, a čekanje na jedan papir traje godinama jer narod nema dovoljno novca da podstiče dalje bujanje korupcije, koja je očigledno na svom maksimumu, a nova vlast ima šansu da to sve promeni, dajući priliku građanima da se osete kao ljudi, a ne mašina za davanje novca.

4. Propaganda i Kriminalizacija Kritičara

Da bi ovakav sistem opstao, koristi se snažna medijska mašinerija pod kontrolom jednog lica i njemu odanih lica, koja se kao vlasnici medija, zaposleni na njima, kao pojedinci koji se predstavljaju ili su predstavljeni kao neki stručnjaci, obraćaju građanima sa ciljem masovnog obmanjivanja i prikazivanja stvarnosti koja odgovora samo vrhu mafijaške vlasti. Tu se primećuju izraženi uticaji na:

• Iluzija stvarnosti:

Kroz tabloide i televizije sa nacionalnom frekvencijom, nezavisni novinari koji otkrivaju korupciju etiketiraju se kao „strani plaćenici“ i „rušitelji države“, dok se stvarni akteri afera amnestiraju i predstavljaju kao žrtve. To se dešava u svakom segmentu života i rada, čiji je osnovni cilj da se izvrtanjem stvarnosti, stvori iluzija o postojanju neprijatelja, koji za cilj ima da napada ili urušava neke lažne pojedince ili vrednosti, koje su prijemčivije mafijaškoj vlasti.

• Skretanje pažnje:

Kad god se pojavi krupna afera, medijski prostor se preplavljuje montiranim političkim krizama, temama o spoljnim neprijateljima ili najavama „odlučnog rata protiv mafije“ od kojeg u praksi ne bude ništa. To je klasičan način medijske propagande ili rada kriznog menadžmenta u mafijaškoj vlasti, koji sebe smatra vatrogascima koji trebaju gasiti požar koji se pali jer preti da nanese nesagledivu štetu. Često se ti vatrogasci znaju zaigrati i na vatru dodavati benzin, od kog vatra postaje veća i opasnija, što najbolje dokazuje savetnica za medije, u službi šefa mafije, koja svojim čestim pojavama daje izjave upravo o izmišljanju događaja, radnji ili nepostojećih neprijatelja, kako bi se time smanjila šteta po šefa mafije, koji je laprdao nešto, uradio neku glupost ili njemu treba kao šlagvort za neku novu glupost.

Rezime i odgovor mafijaške vlasti Srbije na sve optužbe, koje se protiv nje iznose, svodi se na neke ne utemeljene argumente kojima se odbacuje sve i definiše da su to napadi i hibridni rat koji se protiv nje vodi ili politička propagandu usmerena na destabilizaciju zemlje. U suštini ta i takva mafijaška vlast, u svoje ime i zarad svoje koristi, vodi perfidan hibridni rat protiv svojih građana i sopstvene države, u čiju svrhu koristi perfidne oblike političke propagande o svojim navodnim uspesima, o neprijateljima koje vidi u svakom ko je protiv nje, o stalnim težnjama nekih država da ugroze Srbiju i prete njoj ratom, u uslovima tesne saradnje sa pojedincima ili organima tih država.