Savremeno značenje termina politika višestruko se određuje. U engleskom jeziku polity označava formalnu dimenziju politike, odnosno institucionalni poredak države, unutar kojeg se odvijaju politički procesi; politics označava politički proces, odnosno nastajanje, izražavanje, sukob i posredovanje interesa u državi, u demokratskim sastavima najčešće putem izbora; policy označava politiku kao aktivnost, proces donošenja odluka u svim sferama ljudskoga života (državi, političkim strankama, verskim zajednicama, građanskom društvu, interesnim skupinama, državnim subjektima).
Kako god da posmatramo i sagledavamo politiku, ona je sastavni deo života svih građana jedne države i duboko zadire i prožima u njihove živote. Srbija nije izuzetak na svetskoj sceni, a zbog loše vođene politike, pogrešnog izbora onih koji će se njome baviti, danas slobodno možemo reći da je politika Srbije, politika bolesnog debila, koji se dokopao države kao svoje igračke i ne želi da je ispusti iz ruku. Normalno je da igranje tog debila sa svojom igračkom prati ceo svet i mali deo razumnih građana u Srbiji ali svi čekaju da jadni debil umre, nestane ili neko drugi da ga stavi u ustanovu u kojoj je njegovo mesto, a onda će svi o njemu imati nešto reći.
Na većem broju do sada održanih međunarodnih skupova, debata ili konferencija, osnovni cilj srpske javne politike bio je da priča o miru, da se ponižava status Srbije, a veliča nečiji drugi status i problemi. Takvu debilsku politiku nije zaobišao ni skup u Dubrovniku, na kom se na žalost Srbije, opet neki debil igrao sa svojom igračkom, koju je gazio, šutirao i savijao u crno blato svetske političke misli. On nije imao potrebu da brani svoju državu, koju na žalost tamo predstavljao, već da se slika, preko svojih gebelsovkih medija pošalje svoje hvalospeve narodu koji ga podržava i na kraju zvanično pusti vodu na sopstvenu državu Srbiju, koju svojim potpisom na usvojenoj deklaraciji, ponizi, unizi i poništi. A zašto?
Prvo, zbog činjenice da je taj debil dozvolio sebi da bude na skupu na kom se nalazi osoba sa KiM, koja je tu predstavljena kao njegov predsednik, države Kosovo, koja je inače u ustavnim okvirima Republike Srbije, njena pokrajina, a samim tim Srbija na svim javnim skupovima može imati samo jednog zvaničnog državnog predstavnika. Prisustvo nekog drugog lica, koje se predstavlja kao predsednik nasilno oduzetog dela teritorije, koja je pod okupacijom treće strane države ili saveza država, u ovom slučaju NATO fašističkih država, zahteva od predstavnika Srbije da od organizatora skupa zatraži da se takvom licu uskrati prisustvo ili da na istom otkaže svoje prisustvo. To debil nije učinio jer vodi debilsku politiku.
Drugo, što je još gore, taj debil je dozvolio sebi da stavi potpis na donetu Deklaraciju, u kojoj se u tački 2. navodi da se daje: ,,podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica ostaje apsolutna“. Na takav akt zaista samo debil može staviti potpis jer za njega je nevažno to što je sve to što podržava, zgaženo i gazi se nad državom, koju predstavlja. Srbija nije nezavisna jer je pod okupacijom, nije suverena jer njen deo teritorije kontrolišu drugi, nema teritorijalni integritet jer ne kontroliše sve svoje državne granice ni teritoriju. Ta tačka se mogla potpisati tek kada pre ili iza nje stoji tačka kojom se daje podrška po istim osnovima za Srbiju.
Treće, što je dijametralno suprotno interesima Srbije, ne može se staviti potpis na doneti akt i prihvatiti tačka 6. kojom svi potpisnici kažu: ,, Pozivamo celu međunarodnu zajednicu u naporima da obnovi međunarodni mir i bezbednost i da globalno intenzivira podršku Ukrajini u borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet. Istovremeno, pozivamo sve zemlje da ne pružaju materijalnu ili drugu podršku ruskoj agresiji. Podsećamo na važnost usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije“. A gde je tu ispred ili iza tačka, kojom se poziva međunarodna zajednica i da podršku Srbiji, kao i da ne pruža materijalnu i drugu pomoć albanskim teroristima u progonu i uništenju srpskih svetinja, imovine i građana na KiM.
Četvrto, zašto se u tom aktu, kao što je u tački 7, nije istakla neprihvatljivost agresije NATO na Srbiju. Zašto se tu nije primenio jedinstven stav da: ,, Sve zemlje moraju da se uzdrže od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta, suvereniteta i političke nezavisnosti bilo koje države“. U tom kontekstu, trebalo je naglasiti da su povlačenje NATO trupa i vojne opreme sa celokupne teritorije Srbije, prekid neprijateljstava i vraćanje potpuna kontrole Srbije nad njenim državnim granicama, uslovi o kojima se ne može pregovarati. Ne može neki debil potpisivati nešto što je prihvatljivo za tuđu državu, a nije prihvaćeno za sopstvenu jer to treba biti uslova za svaki oblik prihvatanja bilo kog i čijeg tuđeg stava.
Peto, zaslužuje li Srbija da se osudi, kao u tački 8, svaka priča ili pokušaj pripajanja Albaniji teritorije KiM. Takvi pokušaji predstavljaju očigledno kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN, suverenitet i teritorijalni integritet. KiM je sastavni deo Srbije. U tom kontekstu, potpisnici deklaracije su mogli smatrati tzv. “izbore” koje je održalo Kosovo u prethodnom periodu na Srpskoj teritoriji, kao ništavne.
Na kraju, koliko neko može biti bolesni debil u politici, da stavi svoj potpis na akt u kom se nalazi tačka 10, a kojom se pozdravlja to da su saveznici na samitu NATO-a u Vašingtonu ponovili svoju posvećenost da nastave da podržavaju Ukrajinu na njenom nepovratnom putu ka punoj evroatlantskoj integraciji, uključujući članstvo u NATO-u. To pre svega jer je ta fašistička organizacija generator ratnih sukoba i svih nesreća širom sveta, a posebno nesreće i razaranja koja je pretrpela Srbija, po sličnom scenariju kada je ta organizacija podržavala terorističku organizaciju UČK na KiM, sa kojom je bez odobrenja saveta bezbednosti UN, izvršila agresiju na Srbiju, istu okupirala i dan danas drži u vazalnom odnosu, kršeći sva međunarodna prava i povelje UN.
Na osnovu svega iznetog može se jasno zaključiti da je politika Srbije u rukama jednog bolesnog debila, koji nipodaštava svoju državu uz veličanje svih njenih neprijatelja, stavljajući se time na stranu neprijatelja Srbije i jasno pokazujući da je najveći izdajnik u istoriji Srbije, zbog čega narod Srbije mora po cenu moranja , istog skloniti iz javnog i političkog života Srbije.
