Kriza izbora ili pitanje o tome kome najviše odgovara izazivanje nasilja i nereda tokom političkih kriza i izbornih procesa u Srbiji, odgovor je dalo lice na doskorašnjoj funkciji predsednika Srbije, koje je iskoristilo priliku davanja ostavke, da izjavi: ,,Dobili smo prve informacije da će neki spolja raditi sa ljudima u Srbiji, čak i sa onima iz državnog aparata i brine me da će napraviti neki skandal. Možda će pucati u vazduh, pa izazvati nemire. Govorim o izbornoj noći. Ipak, naše službe će to otkriti i uraditi svoj posao“ – reklo je to lice za RTS. Zašto je to rečeno na državnoj televiziji, poslednjeg dana na funkciji predsednika, a u protivustavnoj i protivzakonitoj ulozi nosioca liste vlasti, na predstojećim izborima, pokušaćemo odgonetnuti sa bezbednosnog aspekta.
Strategija krize i upravljanja krizom, nije novijeg datuma, a do sada je razrađena u više slučaja u svetu i izvođena do sitnih detalja, a svojstvena je uvek nosiocima vlasti, moći i gladnima za zadovoljenje svojih interesa. S tim ide i pitanje, ko u Srbiji ima najveći interes da nastavi sa pljačkanjem i rasprodajom države? Odgovor nije potrebno mnogo tražiti, samo ako pojedinac ima određena predznanja, gleda i sluša svojim očima i ušima, a uz sve to po nešto i zna. Budući da mafijaška vlast Srbije, uvek, u svakoj prilici i na svakom mediju plasira svoju tvrdnju o obojenoj revoluciji, koju navodno sprovode studenti, koji pri tome nemaju ni jasan program, plan za sutra ili čvrstu organizaciju, koja može biti garant nekih tako mogućih dešavanja, ostaje da je kreator svog zla u Srbiji, jedino mafijaška vlast, koja je državnim udarom državu podredila sebi. Pa da vidimo kako bi se taj scenario odvijao.
1. Argumenti da nasilje odgovara vladajućoj koaliciji (SNS i partneri)
Predstavnici opozicije, studentski pokret i pojedini nezavisni bezbednosni stručnjaci, smatraju da destabilizacija i incidenti na ulicama idu u korist aktuelnoj vlasti iz nekoliko razloga:
• Diskreditacija mirnih protesta: Dosadašnjim ubacivanjem nasilnih elemenata ili izazivanjem sukoba, masovni građanski i studentski protesti trebali su izgubiti svoj miran, demokratski karakter. To je omogućavalo vlasti da demonstrante u javnosti prikaže kao „ustaše“, „huligane“ i „rušitelje države“.
• Zastrašivanje i demobilizacija građana: Slike nasilja na ulicama i oštri sukobi sa policijom služili su da odvrate umerene građane, porodice i neodlučne birače od izlaska na proteste ili na sama birališta, čime se ostvaruje strateški cilj i smanjuje ukupna izlaznost koja je ključna za uspeh opozicije, a pogubna za mafijaški organizovanu vlast
• Uvođenje vanrednih mera i homogenizacija biračkog tela: Scenario u kojem je “bezbednost države ugrožena” omogućavala je vlasti da opravda upotrebu čvrste ruke, pojača policijsko prisustvo i homogenizuje svoje glasačko telo oko narativa o potrebi za stabilnošću i redom, propasti države nakon odlaska mafijaške vlasti, posebno odlaska i nestanka sa političke scene, vođe mafijaške vlasti, koji se krio iza funkcije predsednika Srbije
2. Argumenti vlasti da nasilje odgovara opozicionim strukturama i organizatorima protesta
S druge strane, zvaničnici vladajuće stranke, državni funkcioneri i pro-vladini mediji, lažni analitičari i stručnjaci bezbednosti, eksplicitno optužuju opoziciju i radikalne krila protestnih pokreta za svesno izazivanje nereda, navodeći najčešće sledeće motive:
• Internacionalizacija krize: Prema narativu vlasti, opozicija kroz radikalizaciju i sukobe na ulicama pokušava da privuče pažnju međunarodne zajednice (Evropske unije i SAD) kako bi se izvršio spoljni pritisak na Beograd i osporio legitimitet predstojećih oktobarskih izbora. Time se vlast brani i šalje jasnu poruku svojim inostranim gospodarima, da je spremna da nastavi verno služiti njima na dalje, ispunjavajući svaki njihov zahtev, bez potrebe da za dovođenje novih slugu.
• Prečica do promene vlasti: Predstavnici vlasti često tvrde da opozicija, svesna da ne može da pobedi regularnim putem na biralištima, jer mafijaška vlast je sve izbore do sada pokrala, a spremna je i na ove poslednje, pokušava da kroz “makedonski” ili “ukrajinski scenario”, nasilnu promenu na ulici, destabilizuje institucije i preuzme poluge moći mimo izborne volje građana, čime u stvari pravda svoj kriminal u organizaciji, sprovođenju i pravdanju rezultata izbora.
• Pritisak na institucije: Izazivanjem incidenata ispred ključnih državnih objekata, poput zgrade Narodne skupštine, RIK-a ili televizija, vlast pokušava se izvršiti direktan pritisak na rad institucija uoči samog izbornog dana, kako bi se svi zaposleni u njima osećali uplašenim za svoju bezbednost, a taj plan će realno sprovesti sama vlast, kako bi u krizi ubrzala okončavanje izborne krađe.
3. Pogled nezavisnih bezbednosnih analitičara
Nezavisni neobjektivni stručnjaci za bezbednost, koje plaća mafijaška vlast i daje prostora na svim medijima, a to su realno svi mediji danas u Srbiji, često upozoravaju na fenomen “treće strane” ili unutrašnjih ekstremnih grupa, poput radikalnih navijačkih podgrupa ili ultranacionalističkih organizacija, koje neretko deluju pod direktnom palicom vlasti, koja ih drži kao svoju pretorijansku gardu čuvara trona. Njima nasilje i institucionalni vakuum odgovaraju za jačanje sopstvenog uticaja na ulici, vršenje kriminalnih aktivnosti ili za račun partikularnih interesa koji su nužno formalno povezani sa vlašću koja im omogućuje rad ili za buduću trgovinu sa zvaničnom opozicijom, koja bi po dolasku na vlast bila ucenjena da sa njima sarađuje i omogući dalji opstanak i rad.
S obzirom na to da su bezbednosni rizici i uslovi za održavanje izbora trenutno glavne teme u društvu, pre svega zbog straha aktera u vlasti, od zaslužene robije za brojna izvršena krivična dela i zloupotrebe koje su vršene unazad godina vladavine, a sa druge strane velika nepoznanica u spremnost i sposobnost onih koji će zastupati studentski pokret i volju naroda, da u danima nakon izbora, krenu u dubinski i sveobuhvatni reset države i društva, ostaje veliki jaz i prostor za mnoge bezbednosne rizike, koji mogu biti rezultat planskog izazivanja, upravljanja i okončanja krize, koja može ići do neslućenih razmera. Taj prostor biće interesantan i onima van granica Srbije jer imaju priliku da se nametnu kao važan subjekt u rešavanju krize, s obzirom da je njima svejedno ko je na vlasti u Srbiji, ako radi za njih i državu vodi u pravcu u kom oni to žele.
U kontekstu političke teorije koja krizu posmatra kao svesno vođen i kontrolisan proces od strane države, vladajuća struktura poseduje jedinstvene resurse, monopol nad silom, institucijama, pravnim aparatom i dominantnim medijima, koji joj omogućavaju da krizu sama indukuje, dozira i na kraju reši u sopstvenu korist. U kriznom menadžmentu ovaj pristup se često naziva “upravljanje konfliktom” ili “kontrolisana nestabilnost”. U nastavku je hronološki razvoj takvog scenarija u Srbiji, gde aktuelna vlast ima potpunu inicijativu i kontrolu nad dinamikom krize, zbog čega izjavu vođe mafijaške vlasti Srbije, treba ozbiljno shvatiti i za moguće situacije biti spreman.
Faza 1: Projektovanje i indukovanje krize (Okidač)
• Akcija vlasti: Uoči parlamentarnih izbora 25. oktobra, vlast će kroz sve svoje medije i zvanična saopštenja, kao ovo koje je iskoristio šef mafijaške vlasti, sa svojom najavom događaja, svesno podižući uloge. Plasiraće se obaveštajni podaci o “stranom faktoru”, “državnom udaru” ili “špijunskim mrežama” koje navodno finansiraju Studentsku listu s ciljem destabilizacije zemlje. Posebno je indikativno stalno pozivanje na Rusku stranu, koje se do sada uvek pokazalo kao neostvarenim ali vlast je to iskoristila da u svoje prljave igre uplete sve svetske aktere, kako bi dala veći značaj svojim tvrdnjama jer je trajan sukob istoka i zapada, koji vlast koristi.
• Cilj: Kreiranje kontrolisanog osećaja opasnosti i ugroženosti u društvu kako bi se izborna debata preusmerila sa ekonomskih i socijalnih tema na teren nacionalne bezbednosti i opstanka države, kojoj preti navodna opasnost sa svih strana ali je eto mafijaška vlast ta koja državu čuva, a ni sama ne zna ko joj je prijatelj, ako neprijatelj jer sebe ne vidi u ogledalu.
Faza 2: Dozirana eskalacija i polarizacija
• Akcija vlasti: Tokom izborne noći ili neposredno nakon nje, državni organi namerno će ostaviti prostor za institucionalnu nejasnoću jer će RIK po običaju da kasni sa rezultatima ili se glasanje na nekim mestima proceduralno komplikuje, zato što će neki kriminalci pod angažmanom vlasti, polupati glasačke kutije, razbacati izborni materijal ili isti oteti. Istovremeno će na ulicama da se dopuštaju manji, lokalizovani incidenti ili blokade koje vlast ne suzbija odmah, već će ih samo pasivno dokumentovati i odmah pripisivati drugoj strani, uz smišljena objašnjenja svojih spin majstora, koji će imati zadatak da više puta ponavljaju laži i prikrivaju istinu.
• Cilj: Izazvati i pustiti nezadovoljstvo opozicije, građana i studenata da se radikalizuje do tačke koja počinje da iritira prosečne, politički neopredeljene građane, kao što su blokade vitalnih saobraćajnica, okupljanja ispred izbornih štabova od sela do gradova. Na taj način, vlast će u javnosti uspešno transformisati proteste iz “borbe za izborne rezultate i odbranu glasa građana” u “borbu za nasilnu promenu vlasti” pre oglašavanja RIK-a, koji će imati zadatak da bez obzira na realne rezultate, proglasi pobedu vlasti, zanemarujući sve moguće nepravilnosti i krađu izbora, koja je pripremljena samom objavom većeg broja birača, od broja stanovnika sa pravom glasa.
Faza 3: Institucionalni manevar (“Ventil”)
• Akcija vlasti: Kada kriza dostigne željeni vrhunac, vlast će da aktivira svoje institucionalne poluge. Vršilac dužnosti predsednika i pravni timovi SNS-a doneće odluku o delimičnom popuštanju, na primer, usvojiće se žalbe na nekim biračkim mestima i biće zakazano ponavljanje izbora, ali isključivo u okviru zakonskih procedura koje diktira vlast otete države.
• Cilj: Pokazati institucionalnu fleksibilnost i prebaciti loptu na teren prava. Time se unosi razdor u opozicione redove, građane i studentsku listu jer će jedni želeti na ponovljene izbore, drugi bojkot, a treći da se to reši u toku noći, čime će se trošiti energija građana u protesta na ulicama.
Faza 4: Rešenje krize i kapitalizacija (Decembar 2026)
• Akcija vlasti: Nakon što parlamentarni proces možda bude “smiren” kroz institucionalne kanale, vlast će ići na to da plasira konačni narativ o tome kako je država uspešno odbranjena od spoljnih i unutrašnjih pritisaka. Sa te pozicije stabilnosti, u zakonskom roku, možda oko 20. decembra, mogu da se organizuju predsednički izbori, na kojima će mafijaška vlast imati zadatak da za predsednika postavi neku marionetsku pudlicu, koja će verno služiti interesima šefa mafijaške vlasti, na funkciji predsednika Vlade.
• Krajnji ishod: Aktuelna vlast može izaći iz krize sa imidžom jedine snage koja garantuje red, plate, penzije i mir, što joj omogućava da bez većih poteškoća obezbedi pobedu svog kandidata na predsedničkim izborima i konsoliduje moć u novom mandatu, zanemarujući silne snage iz vana, uticaj stranih sila, čime će nastaviti jahanje Srbije na krilima lažnog patriotizma, ugrožene bezbednosti i dalje pljačke svega i svakoga.
